По записима његових синова Стефана Првовјенчаног и Светог Саве, аутора његових житија, Стефан Немања је рођен у Рибници (данашњој Подгорици) око 1113., јер је његов отац Завида након прогонства из Рашке одлучио да се склони у родну Зету. Немања је прво крштен у цркви Светог Ђорђа у Подгорици по латинском обреду, а након повратка у Рашку и по грчком, у цркви Светих апостола Петра и Павла у данашњем Новом Пазару. У истој цркви се након силаска с пријестола и замонашио, заједно са супругом Аном, која ће такође бити канонизована под монашким именом Анастасија.

Стефан Немања

Стефан Немања је био велики жупан Рашке пуних 30 година, а период његове владавине се сматра прекретницом у српској историји. Проширио је територију државе од Косова на истоку до Неретљанске области на западу, установио обичај подизања монументалних задужбина, учврстио власт у земљи, борио се против богумила и успјешно водио спољну политику између двију великих сила – Угарске и Византије. Повукао се са власти на државном сабору 25. марта 1196. године, а за насљедника трона је одредио средњег сина Стефана, касније названог Првовјенчани.

Стефан Немања је, између осталог, познат по томе што је потписао први српско-њемачки споразум, и то ни мање ни више него са њемачким царем Фридрихом Барбаросом. Они су се 27. јула 1189. састали у Нишу, док је Барбароса пролазио кроз Србију приликом Трећег крсташког похода, а остало је забиљежено да се Немања, тада само велики жупан, уредно потписао, а да је Барбароса, чувени цар, на папир ставио само крстић. Остало је записано да је њемачки цар богато и дочекан и испраћен, са мноштвом дарова, а данас о том сусрету свједочи споменик који се налази испред зграде Универзитета у Нишу.

Преминуо је 1198. у Хиландару као монах Симеон, а према предању у тренутку његове смрти просторију је обасјала свјетлост. Сљедеће године га је Светогорски сабор канонизовао као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро. Те 1208. је Свети Сава пренио очеве посмртне остатке у Студеницу, да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили око власти. Иначе, Стефан је заправо једна врста титуле и потиче од грчке ријечи степханос, што значи вјенац или круна. Такође, Свети Стефан је, као први светитељ који је страдао за Господа (Првомученик), био крсна слава Немањића. Ово име, или титулу, носили су и многи европски краљеви. Своме сину Растку је оставио чувена “Завјештања великог жупана српског Стефана Немање Светом Сави”.