30/10/2022
Требишњицом узводно, два километра од Требиња, на уздигнутој површини десне обале ријеке, налазе се остаци средњовјековног града Мичевца. Град је смјештен на крашком зараванку, чија се јужна страна стрмо спушта ка Требишњици, док је сјеверно и источно од града – пут за Никшић.
Зидови око града дебели су више од метар, а негдје и два. Са сјевера је град био заштићен са пет кула које су имале подземља слична чатрњама. Не зна се зашто су служила та подземља, као спремишта за воду или као тамнице.
Једна изузетно и војно стратешка локација за коју су се можемо слободно рећи више пута водили ратови. Важно је да кажемо да се помиње у Дубровачким архивима, помиње се први пут 1042. године. Послије тога знамо да је био у посједу Павловића, а оно што је најважније да свој највећи успон доживљава од времена Херцега Стефана Вукчића Косаче 1438. године. У то вријеме су га звали и Херцегов град – рекла је Јелена Пујић, кустос археолог Музеја Херцеговине у Требињу
Турци су тражили Мичевац као услов за мир, водили су се ратови, а 1468. пао је под турску власт и послије тога мало се спомињао у историјским списима.
– Археолошка истраживања рађена су 1983. и 1994. године и пронађени су остаци касне средњовјековне керамике, италијански мајолици, четири новчића, два бронзана и два сребрена. Ти бронзани су из римског периода тако да можемо тврдити да је ту постајало римско насеље, а знамо и да је ту постојала праисторијска градина и није без разлога 2003. проглашен за национални споменик – истакла је Пујићева.
ВЈЕРОВАЛО СЕ ДА КРИЈЕ БЛАГО
ДУГО се вјеровало да у подземљима у Мичевцу има блага. Две чатрње су чак и откопане, али благо није пронађено. Према легенди, у Требиње је дошао неки Далматинац и тврдио да је у Мичевцу закопан новац. Копало се највише ноћу због наредбе требињског паше да се ту населе мјештани села Корјенићи, које је запаљено, и да заузму необрађену земљу.
09/03/2026
