Војно гробље Рајфендорф – Маутхаузен налази се на двадесетак минута вожње од Линца и врло мало наших сународника зна да на том мјесту почива скоро 8.000 српских војника, официра и цивила.

Војно гробље Рајфендорф – Маутхаузен

У периоду од 1914. до 1918. године кроз логор Маутхаузен прошло је око 40.000 Срба, Италијана, Руса и других народа. Од 40.000 логораша, 30.000 су били Срби, а од тог броја 8.000 српских војника.

Логор није био изграђен на предвиђеном мјесту, па су логораши сами себи морали градити бараке у којима су боравили. Због лоших хигијенских и здравствених услова у логору, дошло је до избијања епидемије тифуса што је довело до масовног умирања српских заробљеника.

У близини логора било је формирано гробље, гдје су сахрањивани ратни заробљеници. Сахране су вршене у појединачним и групним хумкама. Приликом сахрана, одвајани су по народности, али је било случајева и када су у масовне гробнице полагани српски и италијански војници заједно. Над појединачним гробним мјестима постављена су спомен-обиљежја. С обзиром да је гробље послије рата девастирано, дио дрвених крстова замијењен је бетонским обиљежјима.

Шест масовних гробница у којима су похрањени српски војници било је обиљежено са шест гранитних обиљежја, од којих је једно нестало, а осталих пет се и даље налази на гробљу. Ради се о спомен-обиљежјима од гранита неправилног облика, рустичне обраде, на којима је на њемачком језику записано колико спрских војника је било ту сахрањено. На њима се налазе бројеви 954, 1.066, 1.149, 1.662 и 1.666.

Чак 744 појединачна српска гробна мјеста била су обиљежена новим надгробницима. Данас на гробљу не постоји ниједно од тих обиљежја за српске војнике. Међутим, постоје појединачна обиљежја које је послије рата својим војницима подигла Италија.

Стање у логору било очајно

Стање у логору је било тешко и очајно, а о томе свједоче и писма која су заробљени Срби слали преко Црвеног Крста својим породицама у Србији. Тифус је био узео толико маха у Г. Аустрији, па се у помоћ и бригу о обољелима укључила и Католичка бискупија Линц, те је тадашњи католички бискуп Рудолф Хитмајер неколико пута обилазио логор у Маутхаузену. Недуго послије и сам је оболио и умире 1915. године.

Изградња спомен-капеле

У својим писмима један српски официр писао је о томе како се нада да ће након рата на мјесту логора бити изграђена једна спомен-капела да очува сјећање на жртву коју су поднијели српски логораши. Ова дугогодишња идеја, оживјела је кроз једну иницијативу тадашњег амбасадора Србије и Црне Горе у Аустрији, Михајла Ковача и Зорана Јеремића 2005. године, али нажалост тада је све остало на иницијативи.

Ангажовањем протојереја ставрофора Драгана Мићића из Линца и његових парохијана и уз подршку Милорада Додика 2014. кренуло се у реализацију овог пројекта. Почетак пројекта поклопио се са постављањем Њ. П. епископа аустријско-швајцарског Андреја на чело аустријско-швајцарске епархије, те је на овај начин читав подвиг добио додатну енергију и значај.