Српски рјечник из 1818. године колоплет је загонетки, питалица, пословица, изрека, тужбалица, молитви, здравица, поскочица, шала и анегдота које је велики Вук Караџић сакупио, објавио и тако их сачувао од заборава.

Вук Караџић

Вуков Рјечник се може назвати енциклопедијом српског народа. Веома је значајно дјело српске културе. Вук је уносећи ријечи у свој рјечник биљежио и значења ријечи и читаве кратке приче о српским обичајима, српском народу, животу, народним вјеровањима.

Поред тога уносио је и описе наших крајева, о друштвеним односима, политичким и националним приликама. Чињенице о флори и фауни, школама и просвјети, оруђу и оружју… Као што је и типично за Вуков рад у ово дјело су уношене народне умотворине, пословице, загонетке, приповетке, предања, стихове из лирских и епских пјесама, наводи портал Опанак.

Он није избјегао да забиљежи и клетве, ријечи пуне зле коби, страшне ријечи којима се некоме призива пропаст.

У једној од њих помиње се црни петак који је чини се, допадало нам се то или не, данас свуда око нас, стоји у објави Фејсбук странице Музеја Вука и Доситеја.

„Доћи ће и њему црни петак“ записао је Вук, као једну од језивих клетви, која и даље живи у народу.

Цијело тадашње друштво осудило је Вуков Рјечник, што због ортографије, што због срамотних ријечи које вук није изоставио. За Вука је тада било јако битно што су на његову страну стали Јернеј Копитар и њемачки научник Јаков Грим. На другој страни, иностранство и словенски народи одликују Вука почастима за “Рјечник” и остали рад. Вуку су у његовом раду на рјечницима доста помогле народне пјесме и умотворине које су показивале сво необично богаство, гипкост и сјај нашег народног језика.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ