Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић је најскупља бошњачка инвестиција, јер ће својим изјавама Бошњаке коштати БиХ, рекао је Срни политички аналитичар Џевад Галијашевић.

Поводом Комшићеве изјаве да је Тужилаштво БиХ, по налогу Београда, подигло оптужницу за злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године с циљем „измјене карактера оружаног сукоба у БиХ“, Галијашевић је рекао да је то био први први велики, масовни злочин у коме је учествовала обавјештајна и полицијска елита Алије Изетбеговића.

– То што Комшић каже требало би да значи да је Тужилаштво БиХ у функцији Београда. Међутим, од најодговорнијих људи из Бањалуке чуло се да не постоји повјерење у Суд БиХ, јер је он до сада ослободио сваког оптуженог Бошњака и сваког криминалца из СДА, а заштитио је и Драгана Мектића који је са бошњачком обавјештајном елитом радио корупционарске захвате – рекао је Галијашевић.

Он истиче да то не даје повјерење да такав суд има вољу и способност да велике судске поступке води у складу са законом.

– Оно што је најбитније јесте да је ово један велики процес који исписује историје динамике ратовања, начина уласка у рат и одговорности за прве сукобе и конфронтације Бошњака и Срба. Овдје је обухваћена сва Изетбеговићева елита, његов замјеник оптужени Ејуп Ганић, генерал Фикрет Муслимовић, први комадант Хасан Ефендић, те сви уплетени шефови полиција – рекао је Галијашевић.

Он истиче да овај процес поново освјетљава и кривично-правно начин на који је тај рат вођен, уз чињење ратних злочина пред очима међународне заједнице, УНПРОФОР-а и у складу са договореном динамиком кретања и размјене заробљеника.

Према његовим ријечима, круцијални проблем подигнуте оптужнице је што она обухвата само један дан, односно 3. мај, а злочини су почели два дана прије од Великог парка и Дома војске, гдје је убијено 42 људи.

– Овом оптужницом је обухваћено само осам убијених, 24 рањена и десетине заробљених лица – навео је Галијашевић.

Он је истакао да је овај предмет важан и због чињенице да је постојала структура унутар Изетбеговићеве војне и полицијске власти која је жељела извршити војни удар на чијем челу је био Ганић.

– Све то говори да је та констелација у Сарајеву, те гомиле радикалних и полицијских вођа, која је још више Изетбеговића плашила да примјењује и прихвата разне врсте договора, може бити разлог зашто је Лисабонски договор одбијен и, иако је потписан, зашто је на крају дошло до свих ових поремећаја и зашто је 100.000 људи погинуло – каже Галијашевић.

Према његовим ријечима, овај случај је од великог значаја који не може умањити ни, како каже, овај корумпирани суд и њихов криминализовани предсједник који је све криминалце ослобађао њихове одговорности, што не улијева повјерење.

– Ни његов суд, ни ови криминалци споља не могу умањити историјски значај овог случаја. Освјетљавање тих догађаја је толико важно, јер на површину долази комплетна банда која је креирала динамику сукоба, а која је почела са највишег врха – закључио је Галијашевић.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против 10 лица у предмету „Добровољачка“, осумњичених да су 3. маја 1992. године у Сарајеву извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.

Оптужница је подигнута против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка.

Претходно су, 2. маја 1992. године, припадници војних и паравојних муслиманских формација муслимана напали Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА.

Према подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, у Добровољачкој је убијено 42 људи – 10 официра, 28 војника и четворо грађана, а по националној структури међу страдалим су била 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, у том нападу 73 лица су рањена, а 215 заробљено или отето.