Јосип Броз Тито примио је посљедњу штафету прије 42 године, 25. маја 1979, на Дан младости. То је уједно био и посљедњи слет коме је присуствовао.

Омладинка која је тада предала, испоставиће се посљедњу штафету Титу, није ни слутила да ће остати упамћена. Била је студенткиња из Приштине по имену Саније Хисени и Титу се обратила и на албанском и на тадашњем српско-хрватском језику.

“Вољени друже Тито, стотине хиљада руку младих носило је ову штафету до тебе путевима наше дивне домовине са нашим најискренијим жељама упућеним теби од омладине, пионира и радних људ, збратимљених народа и народности Југославије који живе сви као један и сви из једног срца честитамо ти 87. рођендан. У име слободе, у име социјализма, у име самоуправљања, у име равноправности, у име мира. Вољени друже Тито, ми говоримо језиком твојим и срцем твојим. Ову земљу и овај народ ништа не може сломити, ни данас ни сутра, никада. Живио нам драги друже Тито, живио и живјели увијек заједно још пуно прољећа”— изговорила је Саније пред крцатим стадионом којим се орило “Тито, партија”.

Од Тита је, већ по обичају, након прославе добила златан сат.

Штафета младости 1980. године, која се у сусрет осамдесет и осмом Титовом рођендану, на дан његове смрти 4. маја затекла на путу по Хрватској, прекинула је свој пут и положена је на одар предсједника у Скупштини СФРЈ.

Наводно, Саније Хисени данас је докторица и живи у Канади.

Штафета младости живјела је и послије смрти Јосипа Броза Тита као симбол љубави и оданости његовом дјелу. Са заклетвом Југословена да ће и убудуће бити чврсти и непоколебљиви на Титовом путу, предавали су је испод портрета Јосипа Броза, предсједнику Савеза социјалитичке омладине Југославије.

Ипак, политичка превирања, економски проблеми и растуће тензије између република на крају су учиниле своје. Да носе штафету прво су одбили Словенци.

Посљедњи слет на београдском стадиону поводом Дана младости одржан је 1988. године, да би наредне био заувијек укинут.