Српска светиња скривена далеко од радозналих погледа налази се у мјесту Бродарево код Пријепоља. Манастир Давидовица подигнут је на темељима византијске базилике у 13. вијеку.

Данас храм чува посмртне остатке три потомка лозе Немањића чији гробови су у неколико наврата пљачкани.

– У храму су сахрањена три потомка лозе Немањића. Жупан Димитрије, који је ктитор манастира и који је касније у монашком животу добио име Давид, а његови посмртни остаци налазе се унутар храма. Затим његов син Вратислав, испод чије десне надлактице су пронађене кости сокола, што нас увјерава да је био витез и да је са њим и сахрањен. Посебно мјесто у утемељењима храма има унук жупана Димитрија, Вратко, у народу познатији као Стари Југ Богдан, велики заповједник на двору Душана Силног којим је ишао у велика освајања – казао је чувар храма код Бродарева отац Нектарије.

Манастир Давидовица је један од ријетких манастира који има сачуван уговор и датум зидања, а уз Милешево и Прибојску бању у средњем вијеку био је стуб развоја српске цркве и државе.

– Захваљујући уговору који је сачуван у историјско-дубровачком архиву имамо тачне податке о градњи. То други манастири немају и ослањају се на предања. Манастир Давидовица је утемељен 30. августа 1281. године. У том уговору стоји да се сам манастир озидао за 150 солида у злату што је тада вредело 15 добрих коња. С обзиром на то да је овај манастир везан за династију Немањића, има велику историјску вриједност, али нажалост доживио је судбину многих јер је порушен и у таквом стању налазио се све до 1998. године кад га је обновио и освјештао патријарх Павле – рекао је Нектарије.

Више од 350 година српска светиња је била без купола, због тога нису ни фреске успјеле да се сачувају, али неке од њих су сачуване као и трагови писања. Манастир је посвећен Богојављењу Господњем и као такав једини је у Србији посвећен том празнику. У њему се налази око пет квадрата живописа, али и трагови Римљана и трпеза из тог периода, наводи Рина.

– Данас се врло мало вјерника одлучује за посјету манастиру Давидовица с обзиром на то да се цкрва налази између два велика храма и граничног пријелаза Гостун. Ако чекају више сати да пређу, све то отежава долазак туриста и вјерника осим путника намјерника који су у пролазу – закључио је отац Нектарије.

Обнова храма трајала је око двије године, али доста тога има још да се уради, нарочито на припрати, која је из 16. вијека, а у којој се налазе надгробне плоче старије од Немањића.