Српска православна црква данас слави Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи.

Крстовдан

Празник се везује за светковање Богојављења, празника крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у ријеци Јордан, а према новом календару славе се 18, 19. и 20. јануара.

Крстовдан се увијек слави уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

У календару СПЦ није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналазак Часног крста, на којем је Христос разапет на Голготи.

У православним храмовима на Крстовдан се служи литургија Светог Јована Златоустог, уз освештање воде, које прати празнично богослужење.

Крстовданска водица се послије освештања дијели вјерницима и, према обичају, због здравља, чува у кућама.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вјернике, без обзира на који дан у недјељи „пада“.

У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, вјерује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.