Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају дан посвећен Светом Киру и Јовану, хришћанским светитељима које вјерници памте као чудотворце.

Свети Кир и Јован

Нису били браћа по крви, али су били браћа по духу. Кир је најприје живио у Александрији и као љекар лијечио људе и лијековима а и молитвом. Пошто је тврдио да болести нападају људе највише због гријехова, он је увијек упућивао болеснике на покајањем и молитву да би тако повратили и тијелу здравље.

Када је настало Диоклецијаново (284 – 305) гоњење хришћана, Кир се удаљио у Арабију гдје је примио монашки чин. Али као што је био чувен у Александрији, тако се прочуо и у Арабији, па су људи и ту долазили њему за помоћ.

Чувши за Кира, Јован, тада римски официр у Едеси, дошао је у Арабију да га види. Видјевши се, они су завољели један другог као брат брата, те су остали заједно да се подвизавају. У то вријеме мучена је нека Атанасију хришћанку, са три кћери у граду Канопу. Када су чули за ово Кир и Јован су дошли у Каноп да храбре мајку и кћерке, да не отпадну од вјере. И заиста, благодарећи савјетима ових светитеља, Атанасија је претрпјела сва мучења и са кћеркама је погубљена због вјере у Исуса Христа.

Кћерке Атанасијине звале су се: света Теоктиста од петнаест година, Теодотија од тринаест година и Евдокија од једанаест година. Тада су мучитељи ухватили Кира и Јована па их, послије мука и тамновања, мачем посјекоше, 311. године. Њихова тијела су сахрањена у цркви апостола и јеванђелисте Марка.

Хришћани вјерују да су многобројна чуда учинили ови мученици и за вријеме живота и послије смрти. Њихове мошти пренесене су за у вријеме владавине цара Аркадија у Рим.

Пренос њихових моштију из Канопоса у Манутин празнује се 28. јуна (11. јула). Свети Кирил, патријарх александријски, молио се Богу, да уништи многобоштво у мјесту Манутину, гдје се налазио идолски храм. У хришћанској традицији помиње се и да се тада јавио патријарху анђео Божји и рекао му, да ће Манутин бити очишћен од многобоштва, ако он пренесе на то место мошти светог Кира и Јована.

Патријарх је то одмах и учинио: пренио мошти мученика у Манутин и саградио тамо цркву у име светих Кира и Јована. Хришћани верују да су се од моштију ових мученика исцјели од шкрофула Амоније, син александријског градоначелника Јулијана; неки Теодор од слепила; Исидор од Мајума излијечио се од труљења црне џигерице; жена Теодора од отрованости; неки Евгеније од водене болести, као и многи други од других болести и мука. Њихове мошти пренијете су из Канопоса у Манутин 412. године.

Српска православна црква слави их 31. јануара и 28. јуна по црквеном, а 13. фебруара и 11. јула по грегоријанском календару.

У неким крајевима Србије, ови светитељи славе се искључиво као велики чудотворци и видари. Људи их нарочито призивају у помоћ када имају проблема са несаницом, као и при освећењу воде и хране.

Вјерује се да ће они, како од духовног, тако и од тјелесног отрова, заштитити све који им се данас помоле. Зато ће породице данас, у многим крајевима, пре ручка запалити свијећу и помолити се Светом Киру и Јовану чак иако им није слава. Легенда каже да то доноси здравље и срећу целој породици.

“Чудеса светих Твојих мученика, даровао си нам као стену необориву, Христе Боже: Њиховим молитвама разори савјете злорјечитих и оснажи жезал царства, као Једини Благ и Човекољубац.”