Дворац Шлос код Голубинаца саграђен је 1777. године, за потребе официрских породица војне границе као управна зграда у Голубинцима.

Дворац Шлос

Налази се у центру Голубинаца, окружен парком. Више пута зграда је адаптирана, али основна концепција никада није рушена.

Дворц Шлос од изузетне је архитектонске и историјске вриједности и спада у споменик културе од изузетног значаја.

О овом дворцу круже разне приче, од оне да је први власник – спахија једне ноћи затекао своју младу супругу у загрљају слуге, слугу погубио, а супругу голу свезао за сјеверни стуб замка, гдје је послије седам дана умрла од жеђи и глади. Послије овог недјела и сам власник је одлучио да оконча свој живот, те да се послије тога у јесење дане пред дворцем годинама појављивао човјек који се молио на рушевинама дворца, а сељани у Голубинцима су у тим ноћима палили свијеће у прозорима својих кућа.

Љубавна прича о капетаници Жанет Хонтор, која је из Шлоса слала писма свом љубавнику Лудвигу ван Бетовену, музичару на двору у Њемачкој, и дан-данас се препричава. Жанет се, наиме, по жељи родитеља удала за капетана Карла фон Грета, који је службовао у Шлосу. Заљубљена у музичара, слала је из Шлоса писма пуна љубави и жеље да се поново види са младим Бетовеном.

Усамљена Жанет, у зимској тишини сремске равнице, према расположивим документима, прва се сјетила своје страсне љубави музичара Бетовена и из Шлоса му упутила новогодишњу честитку.

Убрзо затим стигло је писмо из Бона, у ком је Бетовен, између осталог, написао:

“Пуно срце даје слабији звук, празно одјекује из свих тонова, осјећа се ипак његова жудња и ах, разуме се његова чежња. Са великим пријатељством препоручујем се, Лудвиг ван Бетовен, дворски музичар у Бону.”

У Бетовеновом музеју у Бону чува се једно писмо у ком капетаница објашњава цртежом, свом љубавнику како може доћи до дворца Шлос у Срему, па одатле иде и претпоставка да је и велики умејтник боравио у Шлосу и имао љубавну авантуру са лепом капетаницом.

Од историјске важности је податак да је Карађорђе Петровић, послије слома Првог српског устанка 1813. године, бјежећи од Турака, боравио у Земуну, тј. у манастиру Фенек, а онда у Шлосу, одакле је 11. новембра 1813. године одведен у петроварадинску тврђаву.