За све оне који су сигурни у то да тренутно живимо у двијехиљадитим ево питања – зашто на кули на Смедеревској тврђави пише да је сазидана 6938. године? Или зашто има записа да се Косовска битка одиграла 6897. године? Одговор на ова и још многа друга питања лежи у мистериозном календару који су Срби некада користили.

Питање усаглашавања календара које се с времена на вријеме покрене у српској јавности заправо је прича стара вијековима. “Календарски проблем” није ни лак ни једнозначан, па одговор на питање – у којој години сада живимо, није уопште једноставан колико се на први поглед може чинити.

Зашто на кули на Смедеревској тврђави пише да је сазидана 6938. године? Како то да неки историчари наводе да се Косовска битка одиграла 6897. године? А зашто постоје записи да је чувени законик цара Душана донешен је 6857. године?

Одговор на ова и још многа друга питања лежи у календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара у XИX вијеку.

Живимо у 7527. години!

Ријеч је о најстаријем календару познатом историји. По њему, године су се бројале од Великог потопа тј. “постанка свијета 1. септембра 5508. године прије рођења Исуса”.

Према њему, ово није 2019. него 7527. година!

Није “Српски календар” једини који мисли да ово није 2019. година

И други народи су у неком период своје историје користили другачије календаре од оних данас. Ово су неки од њих:

Јеврејски календар – 5779.

Кинески календар – 4716.

Исламски календар – 1437.

Лунарни календар (користе га у Мијанмару) – 1381.

Овај календар су користили многи народи, а прије свега Византијци. Ипак, српска “варијанта”, осим што има индиција да је старија од насељавања Словена на ове просторе, посебна је још по нечему.

Наиме, она једина датум биљежи у формацији – година-мјесец-дан и има само два годишња доба – љето и зиму (или по народном вјеровању – Ђурђевдан и Митровдан), наводи портал Лепоте Србије.

Срби су вријеме овим календаром званично мјерили од времена Светог Саве када је ово постао званични календар Српске православне цркве. Од тада, сви документи, надгробни споменици, повеље, данашњи споменици културе… временски су одређивани према њему.

Најстарији сачувани документи на којима су види употреба овог календара јесу Студенички типик из 1195. (тј. 6703. године) и Карејски типик Светог Саве из 1199. (или 6707.) године.

Најупечатљивији доказ је свакако кула у Смедеревској тврђави. Превод натписа на једној од кула унутрашњег “Малог” града каже: “Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господин Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938 (1430)”’.

Послије овог периода, Срби су прихватили јулијански календар, а 1919. године и грегоријански. Напуштањем “старог” календара у Србији је заправо отворено “календарско питање” и расправе које трају до данашњег дана.