Витешки турнири су одавно постали симбол средњег вијека. Таква врста забаве није заобишла ни наше просторе.

Мавро Орбин нам говори о турнирима на двору цара Стефана Душана, а Јакета Лукаревић открива и да је Стефан Душан основао свој витешки ред, ред св. Стефана, наводи се на порталу Историја Срба.

Деспот Стефан Лазаревић је био члан реда Змаја, а имамо податке о турнирима и на његовом двору.

Витешке игре су се одржавале и у приморју, Млечани нам доносе податке о играма у Котору 1437.

Мотиве витешких турнира налазимо и на одређеним стећцима.

На надгробном споменику једног од највјештијих ратника свога доба, Франческа де Саломонеа из Тревиза, стоји да га је за витеза прогласио рашки Краљ Урош (Краљ Милутин).

Де Саломоне је био дио најамничких одреда Краља Милутина, а као најважнију чињеницу у својој ратној биографији сматрао је то што га је баш српски Краљ прогласио за витеза.

То говори о високом нивоу витештва и српске витешке културе тога доба и о њеном утицају много шире.

Витештво је у Србији било дубоко укорењено као дио богате ратничке традиције, а српски витезови сматрани врхунским ратницима с најубојитијом опремом. Ратници за које су вјера, породица и Отаџбина били светиња и код којих је био изражен и висок степен етичких кодекса и начела, својствених Христовим војницима, како су их називали.