Прогнани Срби са подручја Хрватске и Федерације БиХ ни након 27 година од завршетка рата не могу да остваре имовинска, статусна и друга права која су имали прије сукоба, а у Загребу и Сарајеву нема политичке воље за обезбјеђивање њиховог одрживог повратка, оцијенио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поводом Свјетског дана избјеглица.

Миодраг Линта

Линта сматра да је кључно да Влада Србије покрене суштински дијалог са званичним Загребом и Сарајевом и да, ако је потребно, буду формиране и међудржавне комисије како би се дошло до свеобухватних, правичних и трајних рјешења.

Темељ тог дијалога, према његовим ријечима, треба да буде Бечки споразум о сукцесији, односно, Анекс Г тог споразума, у којем је наведено да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31. децембар 1990. године, а да се сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.

Он је подсјетио да је из Хрватске протјерано више од пола милиона Срба, колико и из ФБиХ, али да се мали број њих вратио на своја огњишта.

– Процјена је да ће попис становништва у Хрватској показати да у тој земљи не живи више од 150.000 Срба, док их је прије рата било више од 700.000, док у ФБиХ живи око 50.000 Срба – рекао је Линта.