Југоносталгичари га радо памте. Лице насмијаног руменог бркајлије који наздравља свим пивопијама нашироко је познато, али оно што мање људи зна је чињеница да дека са „Јагодинског пива“ није измишљен лик и дјело маште неког илустратора већ да је заиста постојао, имао своје име и презиме и невјероватну животну причу.

Милосав Митровић

Брка са наљепница „Јагодинског пива” заиста је постојао и звао се Милосав Митровић иако је био много познатији под надимком Лоса, наводи Србија данас.

Рођен је 1892. и живио је у селу Драгово у срцу Шумадије. Борио се у Првом свјетском рату када је био тешко рањен због чега су му ампутиране обје ноге, али то није уништило његову вољу за животом. Напротив!

Хроничар Драгова, села рековачке општине, Мирослав Ж. Симић, у изјави за Блиц од прије неколико година испричао је да је чича Лоса био једна од најомиљенијих личности у селу. Имао је чезе и коње и често је ишао у Јагодину како би попио пиво у чувеној „Шареној кафани”.

Тамо је и упознао неке раднике пиваре који су радили у комерцијали. Они су га и питали да ли би могли да га фотографишу. Лоса је пристао и у заказано вријеме се појавио у кафани, дотјеран и сређен, и тако је настала фотографија која ће се ускоро наћи на свим флашама „Јагодинског пива” од Вардара до Триглава.

Ипак, прошло је још неко вријеме прије него што је Милосав Митровић сазнао да је постао познат. У селу су сви знали да су га сликали, али не и зашто. Тек када је у продавници угледао наљепницу са својим ликом много се обрадовао. Причао је да ће на тај начин живјети вјечно.

Након тога, Лоса је имао бесплатно пиво у било којој кафани или ресторану где се точило и продавало „Јагодинско”. Пивопија, какав је био до краја живота, и те како је знао то да цјени.

У Драгову још увијек живе Лосини потомци. Они и даље чувају успомену да свог славног потомка. Кажу, иако инвалид, никада није престао да се бави пољопривредом. Пузао је и тако обрађивао земљу, а касније је добио и протезе.

Говорио је да је губитак ногу заправо његово одликовање и борбу „боље него споменик”. Посљедњих година живота бавио се пчеларством и имао неколико кошница које је сам одржавао.

Умро је 1961. а његов лик – „Јагодински чича” почетком 21. вијека заштићен је у међународној институцији за заштиту интелектуалне својине у Женеви.

И тако, баш као што је Милосав и желио, и даље живи!