Свети Стефан Штиљановић био је српски племић из племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја.

Из живота овог светитеља остало је познато да је од ране младости био богобојажљив и праведан чојвек који је презирао неправду и клонио се зла. Тако, када је крајем 15. вијека ушао у сукоб са Млетачком републиком, ријешио је да напусти своју отаџбину и дође у Срем. Све своје имање је оставио народу.

У Срему је постао српски деспот и на управу је добио мјесто Моровић у Срему, гдје од тада беше његово сједиште. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дјела, као и јуначку борбу против Турака.

У јесен, 17. октобра сваке године српска православна црква помиње и слави име Светог Стефана Штиљановића.

Молитва коју треба упутити овом светитељу гласи:

“На Земљи си премудрошћу стекао славу, богатство твоје Господу предавши, и Он те је међу небеске житеље населио. Тијело твоје, свети, на земљи је сачувао нетрулежно, јер си у цјеломудрености и чистоти праведно поживио: Зато са слободом моли Бога да нас спасе, Свети Стефане.”

Иако је владао, никада није заборавио на праведност и свима је указивао поштовање и љубазност због чега је био омиљен међу обичним свијетом.

Сматра се да је овај светитељ највероватније умро око 1543. године, али то није био крај!

Наиме, народ је дуго послије сахране племенитог владара причао како се на његовом гробу сваке ноћи појављује светлост.

Након тога, Свети Стефан Штиљановић је сахрањен у манастиру Шишатовцу у Срему.

Видјевши мошти свог супруга и чувши да је проглашен за светитеља, жена Светог Стефана Штиљановића ријеши да се замонаши и у молитви и тишини проживе посљедње дане свог живота.

Данас се мошти Светог Стефана Штиљановића налазе у Саборној цркви у Београду поред дијела моштију кнеза Лазара.