Леополд други (1747-1792) био је владар из династије Хабзбурга, прво велики војвода Тоскане од 1765. до 1790, а затим и цар Светог римског царства од 1790. до своје смрти. Такође носио је титуле надвојводе од Аустрије, краља Угарске и краља Чешке.

Царство је у тренутку Леополдовог ступања на пријесто већ било уплетено у рат против Османског царства у савезу са Русијом. Свиштовским миром, који је потписан 4. августа 1791. године, царство је поново султану препустило Београд и централну Србију.

У вријеме Леополда Другог, Хрвати су покушавали да српске крајеве ставе под власт хрватских феудалаца у Аустрији. Срби су тражили да се одржи аутономија – и даље независне од мађарских и хрватских феудалаца, па су одржали свој Сабор у Темишвару 1790. године, наводи Слободан Јарчевић у књизи Средњовековни документи о Србима у Крајинама.

Леополд други је послао поруку Сабору Срба и посвједочио да су Срби и прије Турака били дио Славоније, Срема и Бачке. Ево те поруке: “Што се Мене тиче, држим да је српски народ, и прије рата с Турцима, живио у Срему, Славонији и Бачкој, а приликом рата, једнодушно у поновном освајању истих предјела, учествовао, те и сад тамо живи, па да, стога, на те земље и највише права има”, наводи Расен.