О Јосипу Брозу писале су се многе пјесме, а једна од најпознатијих, „Друже Тито љубичице бијела“, коштала је младу новинарку Жени Лебл двије и по године робије на Голом отоку, гдје је завршила када јој је било само 22.

Жени Лебл

У то вријеме о Жени, Београђанки јеврејског поријекла, се није пуно знало, нити се смјело писати о страшном периоду који је провела на Голом отоку. Један од текстова о њој 2013. године објавила је Политика, лист у којем је радила док је нису ухапсили због вица о Јосипу Брозу Титу који је једног јутра препричала у редакцији.

“Kолега јој је једном испричао шалу како је Југославија побиједила на међународном такмичењу у цвијећу јер је узгајала љубичицу од 100 килограма, алудирајући на пјесму „друже Тито, љубичице бијела, тебе воли омладина цијела“. Пошто је препричала виц у редакцији, по Жени Лебл долазе два удбаша јер је, рекоше, говорила против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни фазон.

Одводе је у затвор УДБ Главњача, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур и Голи оток. У пет затвора, гдје је од априла 1949. до октобра 1951, од ње су тражили да промијени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из „Удружења новинара”.

Послије распада Југославије, Жени је објавила књигу коју је назвала “Љубичица бијела”, а која је у Израелу, гдје је и живјела све до смрти 2009. године, постала бестселер. У њој је описала језива искуства из логора, а многи до тада нису ни знали да је тамо било и жена, наводи Политика.

“Само жедни знају цијенити воду. Биле смо окружене морем, а жедне до лудила”.

“Дјевојке су претваране у старице, отпадали су им зуби, оболијевале су док су им стизале вијести да су их се одрекла дјеца, мајке и мужеви јер су постале народни непријатељи”, пише она.