Кажу нам зли језици да су Срби дошљаци у Банат и да су се населили у вријеме Великих сеоба Срба 1690. године и 1739. године под патријарсима Арсенијем III Црнојевићем и Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом.

Илустрација

Наравно, као и много пута до сада у питању је велика неистина!

Срби су још од прије доласка угарских племена и током читавог средњег вијека били већина у Срему, јужној Бачкој и западном Банату, иако су током периода прије пада под Турке (осим за вријеме српског Сремског краљевства у 13. и 14. вијеку) били под угарском влашћу. Не треба помињати на примјер устанак српског цара Јована Ненада из 1526-1527 или један од три највећа устанка у српској историји Банатски устанак из 1594. године, који такође то демантују.

Да су Срби били током средњег вијека већина у јужној Панонији, а нарочито у Банату, довољно говори чињеница да је два банатска манастира основао још Свети Сава 1225. године. Да, добро сте прочитали, манастире Базјаш и Златицу је основао лично први српски архиепископ Свети Сава за банатске Србе убрзо након добијања аутокефалности СПЦ 1219. године.

Данас се оба ова манастира налазе на румунској територији у округу Караш-Северин, гдје је некад живјела многобројна српска заједница, чији се број, на жалост, све више смањује. Манастири Базјаш и Златица припадају темишварској епархији СПЦ и препоручујем од срца њихов обилазак, објавио је портал Српска историја.

Затим манастир Месић у Банату који је саграђен у првој половини 11. вијсније обновљен од стране свештеномонаха Арсенија (Богдановића) који је дошао из српског манастира Хиландара 1225. године са Свете Горе, када га је Свети Сава и поставио за игумана овог манастира

Манастир Војловица, који се данас налази у сред рафинерије нафте у Панчеву основао је 1393. године српски деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара косовског.

Манастир Привина (или Прибина) Глава у Срему, код Шида је основан чак у 12. вијеку и добио је име по оснивачу, српском велможи Приви (Приби) из 12. вијека. Обновљен је вјероватно 1496. године од стране Јована и Максима Бранковића, али се према турским документима његова обнова везује за средину 16. вијека.

Манастир Ораховица у Славонији је основан чак у 11. вијеку.

Манастир Ковиљ поред села Ковиљ код Новог Сада је такође у 13. вијеку подигао Свети Сава као метох манастира Привина Глава.

Манастире Велика Ремета, Мала Ремета и Бешеново на Фрушкој Гори је основао српски краљ Драгутин (1276-1282).

Не треба помињати на примјер Српску Свету Фрушку Гору и њених некадашњих 35 манастира осниваних од 15. вијека па на даље.

Такође имамо и турске пописе становништва од Славоније, па преко Срема, јужне Бачке и западног Банате који помињу искључиво Србе као домицилно становништво, док Мађара, Немаца и Румуна нема на тим пописима.