Зоран Лопандић и његова борба остаће упамћена захваљујући пјесмама у којима га помиње Родољуб Роки Вуловић.

Зоран Лопандић

Зоран Лопандић (1959 – 2017.) био је мајор и један од ратних команданата 1. семберске лаке пјешадијске бригаде, која је била у саставу Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске.

Рођен је 1959. године у мјесту Дворови код Бијељине, гдје је завршио основну и средњу школу. У Задру је похађао школу резервних официра. Током живота је радио у предузећима „Унис”, „Зрак” и „Младост”, гдје је више пута награђен као најбољи радник.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је капетан и ратни командант 2. батаљона Прве семберске лаке пјешадијске бригаде. По чину је био капетан, а касније је унапријеђен у мајора. Истакао се у борбама на подручју Мајевице и Семберије, подсјећају медији.

Опјеван је у пјесми „Јунаци из 1. семберске бригаде“, пјесника и професора Родољуба Вуловића, а посвећена му је и родољубива пјесма „Зоране, Зоране“.

Нико нема такве борце ко што имаш ти

Нико нема такво срце пуно храбрости

Нико не зна како ти је кад уђеш у ров

Откако је рат почео немаш други кров.

Било је и тешких дана у животу твом

Било је и тмурних ноћи и граната лом

Мајевицу твоји бране будни до зоре

С поносом те увијек зову друже Мајоре

Зоране кад си ти на Мајевици

Семберија мирно ће да спи

Зоране, Зоране нек те чува Бог

Све јунаке батаљона твог.

Зоран Лопандић преминуо је послије дуге и тешке болести 5. јануара 2017. године у Бијељини. Сахрањен је 6. јануара на мјесном гробљу у родном селу Дворови.