И данас реаговања на изјаву српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да Дејтонски споразум, због интервенција међународне заједнице, данас готово и не постоји и да је потребан нови договор. Опозиција тај став види као заговарање идеје о „Дејтону 2″ и такву идеју одбацује.

И поред неспоразума и власт и опозиција остају привржени закључцима

Да „Дејтон 2″ нигдје није ни споменуо одговара им Милорад Додик.

И поред неспоразумима, и власт и опозиција тврде да остају привржени закључцима Народне скупштине, усвојеним након наметнуте одлуке бившег високог представника Валентина Инцка.

– Дејтонски споразум готово и не постоји, јер је он уништен од стране међународне заједнице и у том погледу мислим да морамо доћи до новог договора који може стабилизовати БиХ у неколико наредних деценија – навео је Додик.

Договор или дисолуција, овај став Милорада Додика обиљежио је посјету предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана Сарајеву.

Од петка када је изречена до данас трају негодовања из опозиције и њена различита тумачења.

Баш због те изјаве, састали су се лидери три највеће опозиционе странке у Српској. Виде је као Додиково заговарање „Дејтона 2“ чему се оштро противе.

– Призивање „Дејтона 2“ или распакивање овог Дејтона је за СДС потпуно неприхватљиво и ту се наши путеви са позицијом, рекао бих, потпуно разилазе – рекао је Мирко Шаровић, предсједник СДС.

– Потпуно се ограђујемо од таквих, врло штетних идеја које могу произвести несагледиву политички кризу у БиХ – додао је Бранислав Бореновић, предсједник ПДП.

Лидер ДНС-а Ненад Нешић рекао је да је „распакивање Дејтона опасно за Српску, БиХ, али и цијели регион“.

Одакле им идеја да заговара „Дејтон 2″, опозиционаре пита Милорад Додик.

Тврди, на конференцији са Ердоганом то није ни споменуо, већ само став о којем је и раније говорио да је одлукама међународног фактора, наметањем вануставних рјешења, формирањем вандејтонских институција Дејтонски мировни споразум готово мртав.

– Ја мислим да је паметније, у политичком смислу, окупити се око идеје о некој новој понуди. Република Српска је формирана 9. јануара 1992. године да би била независна држава и да би била у неком државном облику и заједништву са Србијом и није формирана, чак ни 1994. се није размишљало о томе да се остане у БиХ, али је Република Српска тог ремена прихватила да ту своју идеју о самосталности укључи у Дејтоснки споразум, јер је вјеровала аранжману који је постигнут. Тај аранжман није исти. Тај аранжман је промијењен, на штету Републике Српске и то могу да причам данима овдје. Шта су они из овога прочитали, ја појма немам – истакао је Додик.

Једино око чега су Додик и опозиција сагласни, чини се, јесте потреба за придржавањем договорених закључака које су лидери свих парламентарних странака са сједиштем у Српској и потписали на посебној сједници Народне скупштине на којој су одбачене наметнуте измјене Кривичног закона БиХ.

Од када је јединствен договор постигнут, трају његова различита тумачења, па данас објашњење даје домаћин састанка одржаног 26. јула – предсједник Народне скупштине, са акцентом на закључак који се односи на одлучивање.

– Предсједници политичких партија нису донијели закључак о неприсуствовању сједницама, нису рекли да српски представници не треба да иду на посао. Они су јасно рекли да представници Републике Српске у Савјету министара, Парламенту и Предсједништву БиХ, неће доносити одлуке или неће гласати за одлуке, осим када је то неопходно да би се спријечило доношење одлука које су против интереса Републике Српске – поручио је Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Подсјетимо, лидери свих парламентарних странака у Српској састали су се након што је високи представник у БиХ Валентин Инцко, уочи свог одласка, наметнуо измјене Кривичног закона БиХ и увео затворске казне за негирање геноцида и величање ратних злочина.

Резултат договора је и усвајање Закона о неспровођењу Инцкове одлуке и измјена Кривичног законика Српске којима су уведене затворске казне за повреду угледа и части Републике и њених народа.