Лазар Хребељановић, познат у народној традицији као цар Лазар, поштован у оквиру цркве као Свети цар.

Лазар је био средњовјековни српски кнез најпознатији по томе што је како-тако ујединио српску властелу након смрти цара Душана и успио да изађе на мегдан Турцима у чувеној Косовској бици. То данас зна сваки Србин, али младост овог великаша и његова улога на двору цара Душана много је мање позната.

Лазар је највјероватније рођен око 1329. године у Прилепцу код Новог Брда и младост је провео на двору цара Стефана Душана гдје је његов отац Прибац био логотет. Ријеч је била о релативно скромној титули у хијерархији српског двора и везивала се за особу која се налазила на челу дворске канцеларије и била задужена за писање и издавање повеља.

Прибац је ову титулу од цара Душана добио као награду за то што га је подржао у збацивању старог краља Стефана Дечанског. Други дио награде односио се на Лазара – младић је постао ставилац на царском двору. Положај ставиоца је био најнижи у хијерархији српског двора. У „опису посла“ било је то да брине о квалитету онога што су цар и његови најближи јели, мада су му могли бити повјерени и послови који нису имали никакве везе са дворским ритуалима.

И док је ријеч била прије свега о церемонијалној улози за царским столом, положај ставиоца се сматрао прилично престижним јер је његовом носитељу пружао прилику да буде врло близу владару. У доба када се Душан крунисао за цара, Лазар је имао око 17 година. Неки историчари сматрају да мора да је био веома близак са царском породицом и да је цар Душан вјероватно одиграо пресудну улогу у Лазаревом склапању брака са Милицом, ћерком кнеза Вратка која је била Немањићке крви.

Цар Душан је изненада преминуо 1355. у својој 47. години и наслиједио га је двадесетогодишњи син Стефан Урош. Лазар је остао ставилац на двору новог цара. Након што се показало да Урош не може да води очеву велику државу, многобројни великаши почели су да грабе територије за себе и услиједили су унутрашњи сукоби и цепања територија. У неком тренутку, и Лазар је постао обласни господар, све моћнији након изненадне смрти посљедњег цара династије Немањић, подсјећа портал Дневно.

Непуних 20 година касније, управо он ће бити тај који ће успјети да бар на кратко уједини српску властелу и пружи отпор Турцима на Косову 1389. године. А остало је историја…