30/07/2022
Одавно је већ познато да у Србији важи традиција да сваки рођак има своје име. Ту компиковану мрежу назива од таште и свекрве до јетрве, зета, пашеног… често је тешко запамтити, те се дешава да само упаднемо у конфузију кад се користимо тим називима.

Међутим, оно што је посебно интересантно када су ови називи у питању јесте одакле они потичу и како су, заправо, настали.
Ови називи користе се већ вијековима, а за многе називе не постоји објашњење како су настали.
Заова је мужевљева сестра, те за њу важи да због велике, понекад посесивне, љубави према брату смјешта његовој жени или супротно- жена смјешта заови, како не би дијелила мужевњеву љубав. Често се жена и заова не подносе, јер једна тежи да мушкарца одвоји од породице и створи нову- своју породицу, док друга тежи да брата задржи.
У нашој народној традицији, како лирској, тако и епској, често се истиче љубав сестре према брату. Један од интересантних примјера те љубави је и лирска народна пјесма: Највећа је жалост за братом
До три њена добра не наброји:
Прво добро Ђурђа господара,
Друго добро ручнога ђевепа,
Треће добро брата пођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице изгрдила,
А за братом очи извадила.
Косу реже, коса опет расте;
Лице грди, а лице израста;
Али очи не могу израсти,
нити срце за братом рођеним.
Код нас је остала сачувана и легенда, по којој је касније настала пјесма “Бог никоме дужан не остаје”, а за њу је везан и настанак манастира Заовине код Пожеревца:
Јелица је била сестра локалних властелина Павла и Радула. Павлова супруга је била љубоморна на њу, због чега је убила сопствено дјете и за то оптужила Јелицу. Браћа су јој у то повјеровала и за казну су везала сестру за четири коња, које су након тога пустили на четири стране свијета да је растргну. На мјесту на коме је пало њено тијело настала је црква, око које су касније браћа подигла манастир, након што су сазнали истину и покајали се.
Сматра се да је реч заова кованица од: зла и ова.
Јетрва је назив за супруге два брата. Међу јетрвама увијек постоји такмичење која ће бити боља и која ће добити више наклоности мужевњеве породице.
Назив јетрва асоцира на ријеч јетра, јер је то жена која вам једе јетру и ствара велике муке.
Често се каже за двије сестре које нису у добрим односима: Свађате се као две јетрве.
Свекрва је назив за мужевњеву мајку. Како од давнина постоји мишљење, свекрва и снаха су често у врло лошим односима. Свекрва готово никада није задовољна избором супруге свог сина. Такође, за њу важи и то да се често мијеша у синовљев брак и ново домаћинство, те тако ствара раскол у браку.
Сматра се да је назив свекрва кованица настала од: за све крива.
Мужевљева породица и рођаци супругу свог рођака називају снајом. Снаха је прилично стара ријеч у српском језику. Највјероватније потиче од индоевропског облика снусос, које означава неку врсту везивања, стварања нових породичних односа. Ту тврдњу може поткријепити и њемачка ријеч за узицу или врпцу – сцхнур (шнур).
Женина породица и рођаци називају супруга своје рођаке зетом. У питању је старословенска ријеч, а према неким изворима је настала од ријечи генх (жен), која значи дати живот.
Назив за очевог брата потиче од индоевропског назива за оца – пштруо. Од њега је направљена изведеница, коју бисмо могли да преведемо као “други отац”, објавио је Ноизз.
Основа за назив женине сестре је у ријечи сваст. Етимолошки можемо доћи до ријечи свак, односно ријечи свој. Тако да би свастика била својита. Свастика је и симбол још из предхришћањске културе и означавао је срећу и благостање, па можда назив потиче и одате, јер постоји српска пословица “Ко није пробао сваст, не зна шта је сласт”.
09/03/2026