Двије су легенде испричане о овој цркви које служе као објашњење изгледа ове светиње.

Оџаклија

Период турске окупације на нашим просторима био је изузетно тежак. Србима је било забрањено да се баве одређеним пословима, били су оптерећени порезима и обавезним радом када је то тражено од њих, а најгоре је било то што нису смјели да обнављају богомоље које су им Турци порушили, а камоли да подижу нове цркве.

Срби су ипак били довитљиви и налазили су начине како да опстану и поштују своје обичаје. Прича о чувеној цркви Оџаклији у Лесковцу свједочи довитљивости Срба.

Стара црква Свете Богородице популарно се зове Оџаклија због присуства огња у сред ње, што је чудно и готово нигдје нема таквих цркава. Двије су легенде испричане о овој цркви које служе као објашњење изгледа ове светиње.

Кућа за попа

Пошто је Србима било забрањено да граде цркве они се сјетише како да ипак изграде једну али да Турци ништа не посумњају. Те Лесковчани узеше да граде цркву која личи на кућу и има огњиште. Када Турци упиташе рају шта раде ови им одговорише:

-А бре правимо кућу нашему попу.

-Па шта ће попу толика кућа?

-Лијепи Ага, ево, нас је много, у царскоме здрављу; а сви треба да имамо мјеста, кад дођемо своме учитељу, своме попу.

Иако је Турцима било чудна та попова кућа, имала је огњиште и димњак тако да им повјероваше и оставише да заврше свој посао, наводи портал Буквар мог живота.

Бивоља кожа

Када су Срби добили ферман да могу да изграде цркву, варошки Турци су хтјели да им осујете те планове те им рекоше да могу да направе цркву, али она не смије заузимати површину већу од одране бивоље коже. Но Срби се досјетише те ту кожу исјекоше на каишеве којима у уоквирили велики простор за њихову цркву.

Оџаклија је претрпила неколико оштећења током свог постојања, а у међувремену је направљен већи храм Свете Тројице који је коришћен као саборни храм. Оџаклија је обновљена и освештана 1992. године.