Тог 14. септембра 1870. године рођен је Јово Бећир, начелник штаба Зетског батаљона и војни гувернер Скадра по заузимању.

Како је јасеновачки Србин из Црне Горе ЧАСНО БРАНИО ОТАЏБИНУ

Убијен је у Јасеновцу 1942. године. Јово Бећир је био црногорски бригадир, командант херцеговачког одреда и пуковник Југословенске војске. Војно образовање је стекао у Италији. Заузимао је разне положаје у црногорском Министарству војном. Године 1897. налазио се у одреду црногорске жандармерије, која је са међународном војском одржавала ред на Криту. Био је 1912. године делегат Црне Горе у Луцерну за склапање споразума са делегацијом Србије ради заједничке акције Србије и Црне Горе против Турске. У балканском рату 1912—1913. године био је начелник Штаба Зетског одреда, а у Првом свјетском рату делегат при српској Врховној команди. Био је начелник Зетског одреда и командант црногорских трупа за напад на Скадар. Постао је 1915. године и командант Треће дивизије (Херцеговачки одред). По ослобођењу, 1918. године примљен је у југословенку војску у чину пуковника.

Одликован је орденом Легије части. Усташе су га одвеле у логор Јасеновац децембра 1941. године гдје су га убиле 1942. године. У Сарајеву док се бавио прикупљањем и тражењем своје одузете имовине, списа и одликовања, долази код њега висока официрска њемачко-усташка делегација са приједлогом да преузме мјесто у окупационој влади у Црној Гори. Јово то одбија енергично као родољуб и војник заклет да служи народу и домовини а не окупатору па га ова делегација спроводи до жандармеријске станице, одакле га поново одводе у логор Јасеновац. Малтретиран код убацивања у фургон, вратима на возу су му одсјечени прсти на руци, те тако измучен долази у логор смрти децембра 1941.године гдје је ликвидиран у току 1942. године. Тако је завршио свој животни пут један од познатих и заслужних црногорских бригадира, официр првих међународних јединица у свијету, начелник штаба Зетског одреда, гувернер Скадра, командант дивизије и херцеговачког одреда, носилац више иностраних и домаћих одликовања.