Косовац, Косовар или Косметлија. Назив Косово је настао према птици косу, а Метохија по метоху, црквеном посједу.

Косово

Старо име Метохије је Хвосно (у почетку Хвостно), по коровској биљци коју је словенски живаљ називао хвост (што значи реп).

У Хвосну су се оснивали и ширили метоси стварајући Метохију.

У Уставу Србије пише Косово и Метохија, а скраћено га можемо писати као Космет или КиМ.

СРПСКИ ТОПОНИМИ. Пећ је добио име по старој словенској ријечи пешт, што значи пећина, Приштина по опет старој словенској речи пришт (избочина), док је Митровица названа по Цркви Светог Димитрија.

КОСОВАЦ И КОСОВКА. А како се зове становник Косова?

Рјечник Матице српске каже да је Косовац „становник, житељ Косова; онај који је поријеклом с Косова“.

А Косовка (или Косовкиња) је „становница, житељка, Косова; она која је поријеклом с Косова.

У народним пјесмама, уз именицу „Дјевојка“, означава лик дјевојке који је постао симбол доброте, племенитости и милосрђа.

КОСОВАР. У Рјечнику Матице српске имамо један додатак: „Не Косовар – то је албански облик“. Како је уопште тај облик продро у српски језик?

Косовар је у српски (српскохрватски) доспио из албанског језика.

СУФИКС -АР. У албанском има много примера са суфиксом -ар: детар – „морнар“, катундар – „сељак“, кëпуцар – „ципелар, обућар“, qутатар – „грађанин“, газетар – „новинар“ итд.

Тај суфикс је веома продуктиван и у српском, али се код нас њиме изводе именице са значењем прије свега занимања и вршиоца радње, док се у албанском употребљава да означи и становника насељеног мјеста.

Обличка сличност са многим српским ријечима може бити разлог због ког је облик Косовар негдје у народу прихваћен као српска изведеница на -ар.

Исто тако је и у албанском језику је, баш због помињаног суфикса, одомаћена српска ријеч говедар, говадар, иако постоји и њихова лопар („кравар”).

Баш због тих сличности, наш лингвиста Драгутин Мићовић је у чланку „О српскохрватским и албанским именицама на -ар“ (1976) покушавао да докаже да је облик Косовар „у духу српскохрватског језика“.

О КОСОВАРИМА ДАНАС. У новијим научним радовима (прије свега „Језичком саветнику“ Раде Стијовић) истиче се да се етници у српском творе помоћу суфикса -јанин (Пуљанин, Куљанин).

Затим, суфиксом -анац (Аустријанац, Белгијанац), као и суфиксом -ац (Анголац, Солунац).

Косовац иде у трећу групу, а за Косовара нема мјеста: имена становника у српском језику не могу се градити помоћу суфикса -ар.

Да су Срби са Косова Косовци тако каже лингвистика, али и сам тај народ, а назив Косовари за њих је погрдан. А тако каже и традиција: јунак наше народне поезије је Јован Косовац.

Иначе, облик Косовари прихваћен је и у неким западним језицима, на енглеском је Косоварс, док су на њемачком Косоварен.

ЂАКОВАР. У свом раду Д. Мићовић помиње да се „у фамилијаризованом (српскохрватском) говору становника ове покрајине може чути и Ђаковар, као што су забиљежени примјери Ђакова, а онда и Ђаковац, Ђаковка“.

Облик Ђаковар је албанског поријекла (гјаковар, мада се код Албанаца среће и гјаковас) и за нас није прихватљив као ни Ђаковац, Ђаковка.

Правопис српског језика је и ту искључив: „Ђаковица, Ђаковичанин, Ђаковичанка; ђаковички“, подсјећа РТС

Ипак, Срби поријеклом из Ђаковице за себе кажу да су Ђаковчани, дакле без „и“.

КОСМЕТЛИЈА. У складу са скраћеницом Космет, раније се употребљавао етник Косметлија.

Ријеч је албанског поријекла (Косметли) и као таква није прихватљива за Србе.

А ни за Албанце, због Метохије у том етнику.