12/06/2022

У свом богатом књижевном опусу бавио се многим темама, али су најдоминантније остале бајке које читају дјеца и одрасли широм свијета.
Неке од најпознатијих су – Ружно паче, Царево ново одјело, Мала сирена, Принцеза на зрну грашка, Палчица и друге бајке и приче.
Међутим, познат је и по својим путовањима по свијету. Једно такво путовање било је и, случајно или не, путовање кроз Србију.
У путописној књизи „Базар једног пјесника“ дански књижевник описао је Београд и Србију, посебно се интересујући за фолклорни живот Срба.
Андерсен сигурно није знао српски језик, али је у друштву неког капетана Филиповића, како је познато широј јавности, сазнавао ствари о њеној историји о Марку Краљевићу и јунацима, обичајима и наравима.
– Кроз ову мрачну храстову шуму бјежао је ка ријеци Сави Црни Ђорђе, први ослободилац Србије; ова шума и ова ријека били су поприште једне од трагичних сцена ондашње борбе, која живи и живјеће у народној пјесми. Црни Ђорђе побјегао је са својим старим оцем, пастиром Петронијем; већ су видјели ријеку Саву и границу Аустрије, а оца је испунио бол што напушта отаџбину; замолио је сина да се преда, како би могли да умру на отаџбинском тлу – написаће чувени писац у Базару једног пјесника.
Путовање кроз Србију настало је када се враћао из Цариграда. Узводно Дунавом до Беча, посјетио је Кладово, Стару Паланку, Земун, Панчево, Нови Сад, Беград. Остало је забиљежено да је са тог путовања настао путопис „Базар једног пјесника“ објављен 1842. године. На наш језик путопис су превеле Софија Биланџија и Мирна Стевановић, а објавила Српска књижевна задруга.
– Испод, тамо где се Сава улива у Дунав, налази се оронула кула, Небојша, што значи „Не бој се!“; са ових отвора су у Дунав бацани лешеви погубљених. У овој кули у најдубљој тамници у коју је продирала вода био је заточен племенити кнез Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша; он је у отвореној борби натјерао пашу да изручи заробљенике. Успомене које се везују за овом мјесто, пробудиле су помисао на шумскога трола који стеже своје јаке ноге око врата принца Агиба, како нам приповједа бајка. При погледу на овај језиви пропали торањ чини ми се како осјећам да ме влажни зидови стежу попут тролових ногу. Какве се само страхоте везују за овај призор који сада пред нама лежи испуњен најљепшом сунчевом свјетлошћу, са свјежим зеленим дрвећем, сунцем обасјаним минаретима, куполама и кућама с црвеним крововима – записао је Андерсен у својој путописној књизи.
Подсјетимо, званични односи између Србије и Данске успостављени су 1917. године, а некадашњи дански премијер А. Ф. Расмусен посјетио је Србију октобра 2003. и новембра 2008. године.
09/03/2026