СВЕ чешће можемо да примјетимо људе се крсте када пролазе поред цркве, нарочито у градском превозу.

Неки сматрају да ова радња нема никакве везе са вјером и повезивањем са Богом, и чак је виде као примитивизам, док други у овом чину препознају израз поштовања према светињи и вјери.

Намеће се и питање да ли је ријеч о обичном помодарству или правом хришћанском чину.

– Сматрам да је такав чин апсолутно хришћански. Онај ко осети потребу да се на тај начин, макар и само на тренутак приближи Богу, не чини ништа лоше. Крст има две „линије“. Хоризонтална и вертикална линија представљају љубав и симболизују љубав према Богу – објаснио је једном приликом свештеник Саша Ђурђевић за Дневно.

Социолог Ратко Божовић сматра да овај чин једна врста невербалне комуникације, навике и механичке реакције.

– Мишљења сам да је то једна форма навике или механичка реакција. Млади то раније нису радили, а сада их масовно видимо како се крсте на јавном мјесту. То су сигурно видјели од старијих. Међутим, сматрам да код појединаца све то полази од унутрашњег збивања. Многи љубав према Богу испољавају на тај начин. То је нека врста емпатије, осјећајности, емоције… Дакле, код неких је манир, а код других је унутрашњи осјећај – објашњава социолог.

Иако су мишљења грађана о особама које се крсте пролазећи у близини цркве подјељена, чињеница је да је ријеч о индивидуалном чину који никога не угрожава, те никоме не би требало ни да смета.