Једна од најпотреснијих љубавних прича у српској историји свједочи о томе колико притисак околине, задирање у туђу интиму, друштвени стандарди, спекулације, трачеви, интриге, неприхватање и осуда могу трагично да резултирају.

Чини се да је љубав између Александра Обреновића и и Драге Машин била јача од свега. Љубав између младог краља и 12 година старије удовице изазвао је бес у земљи. Међутим, то није могло да их заустави да постану муж и жена и обећају се на вјечну љубав.

Истовремено то је и прича о снази љубави и праштања и прича о томе шта је све мушкарац спреман да учини за жену коју искрено воли.

Најомраженија српска краљица, али да ли је то са разлогом?

Свака прича има две стране медаље – и док ће романтичари у љубави Александра Обреновића и Драге Машин видјети свијетли примјер посвећености мушкарца жени и борби за њихово заједништво, практичари ће наћи десетине разлога због којих је ова романса била и остала лош примјер слијепо праћене пожуде и љубавне ватре која није марила за посљедице и размјере пожара који је изазвала.

Једно је сигурно – још од њихове љубави, на нашим се просторима није појавила она која је захтјевала већу жртву и већу снагу – снагу да се зажмури на одбацивање, непрестане критике и упркос свему слиједи завјет срца. Овај свијет су напустили заједно, а чак и у посљедњим тренуцима није изостала жртва – Драга се бацила како би својим тијелом заштитила човјека који ју је разумио, који јој је праштао и надасве волио чисто и искрено.

Године благослова и пакла

Краљица Драга рођена је у имућној и значајној српској породици Николе Милићевића Луњевице, војводе и финансијера првог и другог устанка, чија је унука била. Важила је за изузетну љепотицу и љупку даму, била је образована, свестрана, креативна, веома интелигентна, говорила је неколико свјетских језика, разумјела се у умјетност и културу. Још од раних дјевојачких дана ријешила је да самостално зарађује радећи као преводилац, предавач, новинар и списатељица. Родитељи су је удали за 15 година старијег инжењера, Светозара Машина, али након свега три године он је преминуо од посљедица алкохолизма, што је лијепу Драгу поново учинило слободном женом. Она се вратила својим пословима како би издржавала осиромашену породицу, али избор добро плаћених професија за жену у то доба био је оскудан, те је искористила везе свог покојног оца и постала дворска дама краљице Наталије Обреновић, подсјећа Блиц.

Након развода од краља Милана 1888. и изгнанства из Србије, Наталија се сели на југ Француске, а са собом је повела само Драгу Машин, очарана њеним манирима, васпитањем и шармом. Како хроничари кажу управо је у Бијарицу 1895. године букнула љубав између Драге и 12 година млађег краљевића Александра, када га је ова дама спасила дављења.

Она је пробудила страст у будућем краљу и они су неколико година уживали у дописивању и платонској вези, што тада није сметало краљици Наталији – сматрала је да је то добра припрема за женидбу њеног сина са неком принцезом високог ранга. Зато је и без проблема пристала да остави Драгу и Александра саме и врати се у Београд. Сви су на ову романсу гледали као на пролазну авантуру, али се иза кулиса заправо одвијао прави љубавни ватромет – обоје су били безнадежно заљубљени једно у друго. Неки извори кажу да је краљ био толико фасциниран овом Српкињом да је своје одаје преплавио њеним урамљеним фотографијама, као и да је годинама чувао увели букетић цвијећа који му је поклонила.

Сами против свих

Када је 1900. године Александар преузео власт од оца, објелоданио је да је испросио Драгину руку, што је била објава „рата“ родитељима који су му већ пронашли невјесту, њемачку принцезу и екцес какав Србија није памтила. Милан и Наталија су тешко прихватили ову одлуку, као и патријархални српски народ. Драга је била удовица старија од краља, њен отац је умро као душевни болесник, а мајка као алкохоличарка.

На све то, о Драги су колале најразличитије приче – да је нероткиња, блудница и да је свако може лако купити за поклоне и новац. Иза таквих спекулација стајао је тадашњи министар полиције, Ђорђе Генчић, који је одмах из полицијских архива извадио досије који је бројао десетак њених љубавника и доказе да је након смрти првог мужа имала пријатеља који ју је издржавао. Након оваквог потеза Наталија се јавно одрекла сина, а Милан Обреновић се оштро успротивио женидби – отишао је за Беч уз примједбу да његова нога неће крочити у Србију док њом влада „неразумник и десет година старија му жена“. Само годину дана касније, он је умро, али је прије тога изразио жељу да не буде сахрањен у домовини због спорне ситуације.

Упркос томе, они су размијенили брачне завјете 23. јула 1900. године, а кум на вјенчању био је руски цар Николај Романов. Александар је покушавао на различите начине да приближи Драгу народу, али је убрзо и читава влада поднела оставку.

Судбину овог несрећног пара, који је заправо био жртва политичких околности и навика и својеврсне заосталости једне епохе, запечатиле су вијести о лажној трудноћи краљице. Већ постојећим ставовима да је руски агент, превише паметна, феминистички настројена, жена са прошлошћу, придружио се „најболнији“ – била је неспособна да роди насљедника.

Драга је била очајна због уништеног угледа монархије, како у народу, тако и у читавом свијету, предлажући Александру да се раставе, да се она повуче из јавног живота и да он ожени жену која је у стању да му подари потомке, те коју ће народ више цијенити. Краљ Александар срчано је одбио такав приједлог, не желећи да га узме у разматрање, а како би свима ударио контру и још једном исказао приврженост својој супрузи, преименовао је 4. коњички пук, који је носио име краља Милана, у Коњички пук краљице Драге.

Трагичан епилог

Непријатељство народа према краљици пренијело се и на краља. Опште незадовољство и нестабилну економско-политичку ситуацију искористила је организација „Црна рука“, предвођена мајором Аписом и у ноћи између 29. и 30. маја 1903, у глуво доба ноћи, одузели су живот Драги и Александру Обреновићу у њиховој спаваћој соби. Читава завјера темељила се на идеји да је краљу од интереса државе важнија страст према једној „лакој жени“, а ово окрутно убиство окончано је тако што су мртва, полугола и масакрирана тијела краља и краљице бачена кроз прозор. Александар је режимском пропагандом проглашен за неурачунљиву особу, а Драга за блудницу, наводи Историјски забавник.

Њиховом смрћу, завршена је владавина династије Обреновић, која је са прекидима владала Србијом од 1815. године.

Посљедњи краљевски пар Обреновића почива у цркви Светог Марка у Београду.