Осим што је био научник, проналазач и професор на Универзитету Колумбија, био је и почасни конзул Србије у САД. Такође и дугогодишњи предсједник Српског народног савеза у Америци. Поред свих признања и свјетске славе никада није заборавио своје мало мјесто одакле је потекао – Идвор, које је на сваком мјесту поносно истицао, па је чак и свом пуном имену додао „Идворски“ како би свако ко зна за њега знао и за ово мало банатско село. Ово је само почетак давања лекције патриотизма сваком Србину од тада до сада, од Београда до Њујорка.

Михајло Пупин

Од свог првог богатства, које је добио захваљујући калемовима 1900. године, почео је да помаже српски народ и то на сљедећи начин. Цјелокупну прикупљену цифру је дијелио на три дјела и 2/3 је слао у Србију, а 1/3 у Црну Гору.

По избијању Првог свјетског рата, код јеврејских банкара у Њујорку, заложио је сву своју имовину, која се мјерила, са правима за патенте на преко 100 милиона садашњих долара, да би Краљевина Србија добила ратне кредите! Пошто је у то доба Михајло Пупин већ био веома цијењен у Америци (један од његових најближих пријатеља био је и тадашњи предсједник САД, Теодор Рузвелт) јеврејски банкари су предочили Пупину да постоји велика вјероватноћа да изгуби све што има, да остане без ичега, с обзиром да је Пупин како ишта заради тако и понављао процес залагања свега што има док се крај рата није ни назирао (САД још нису ушле у рат против Немачке и Централних сила), а избјегличка српска влада и даље није била у могућности да има свој буџет, односно да прикупља порезе.

На то је Михајло Пупин сасвим самоувјерено и јасно одговорио њујоршким банкарима: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја”.

Затим, невјероватна прича је да је од своје имовине спремио више хиљада мираза и поклонио их сиромашним дјевојкама које га нису имале како би могле да се удају и оформе породицу.

Набрајењем само лекција патриотизма могли би писати још неколико десетина објава, када је ријеч о овом великану. За крај ћемо написати и једну лекцију национализма, за оне који данас у томе виде некакву накарадну и злобну ствар. Михајло Пупин их је разувјерио и за сва времена утишао. Наиме, он је на свом имању у Норфолку запошљавао само Србе. Сви који су радили били су Срби, од куварица до тапетара, који су у потрази за бољим животом стизали у Америку. Никад није престао да се брине свом родном Идвору. Слао је новац сеоском црквењаку да се брине о његовом родном имању и подигао готово читаво село.