Министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић сматра да је страх од ћирилице, а у неким случајевима и презир, неутемељен и неоправдан, јер ово писмо никога не угрожава нити коме представља пријетњу.

Милош Лучић

– Имајући на уму комплексност БиХ и њено уставно уређење свједоци смо отворене кампање и језичког рата који се последњих дана води око заштите и употребе ћирилице у Републици Српској. Иако Устав Федерације БиХ прописује да су и латиница и ћирилица равноправна писма, у овом ентитету, нажалост, свједоци смо да се српски језик и ћирилица негирају у неким кантонима – истакао је Лучић.

Он наводи да су у Западно-херцеговачком и Посавком кантону конститутивни народи који уживају сва политичка и људска права, укључујући и право на језик и писмо, само Хрвати и Бошњаци, али не и Срби, саопштено је из Министарства за људска права и избјеглице у Савјету министара.

– Службени језици су хрватски и бошњачки, а писмо латиница, али не и ћирилица, што представља грубо кршење основних људских права и отворену дискриминацију. Морамо поштовати туђе, а своје његовати и чувати, јер љепота је у различитости – сматра Лучић.

Лучић је рекао да је право на језик и писмо једно од основних људских права које је загарантовано међународним конвенцијама и декларацијама, јер сваки човјек, ма које вјере и нације био, има право да говори својим језиком и користи своје писмо.

Да постоји брига о заштити језика на глобалном нивоу, напомиње Лучић, свједочи и то што је организација УН за образовање и културу промовисала Дан матерњег језика 21. фебруара 1997. године да би афирмисала посебност сваког језика.

– Имајући у виду чињеницу да су језик и писмо један од најважнијих дијелова културног насљеђа и питање идентитета и опстанка сваког народа, па тако и српског. Штитећи ћирилицу Срби штите културу, традицију и своје постојање, јер ниједно писмо у свијету није толико пута укидано као ћирилица – истакао је Лучић.

Он је додао да су на ћирилици писана нека од најљепших дјела српске књижевне баштине, као и многобројни историјски документи који као такви представљају свјетско културно богатство које свједочи о вишевјековном насљеђу.