Из биографије јединог српског нобеловца и највећег нашег писца, Иве Андрића, познато је да је у једном периоду био члан и подржавао покрет Млада Босна.

Млада Босна

Томе свједочи и један Андрићев запис из 1934. године у коме српски нобеловац говори о самом покрету, својим саборцима, идеалима и Гаврилу Принципу. Млада Босна је политичко-револуционарна омладинска организација, настала око 1904. године, која се борила против окупације провинције Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, а за њено припајање Србији и другим јужнословенским земљама.

Херојско жртвовање зарад ослобођења од аустроугарске тортуре, за младобосанце било је логично.

Ова на почетку идеалистичка организација пуна младих људи деценију касније заувијек је остала забиљежена у историји када је њен члан, Гаврило Принцип убио надвојводу Франца Фердинанда.

Међу члановима Младе Босне било је интелектуалаца који су се школовали у Бечу. Дјела Владимира Гаћиновића и нобеловца Иве Андрића, оставила су значајан печат у српској књижевности.

У гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, члан Младе Босне и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти, пише Дневно.

Ево шта је једини српски Нобеловац написао о Младој Босни давне 1934. године:

„Не жалећи се и примајући ход догађаја и ред ствари у људској судбини, не тражећи од новог нараштаја више разумијевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, упиремо данас један другом поглед у очи и са жаром, али и са том дубоком меланхолијом, тражимо оно наше из 1914. године, што је изгледало страшно, дивно и велико, као међа вијекова и раздобља, а што полако нестаје и блиједи као пјесма која се више не пјева или језик који се све мање говори.

Али, између себе, гледајући један другом у зјенице које су видјеле чуда, права чуда, и остале и даље живе да гледају ово свакодневно сунце, ми подлијежемо увек неодољивом, за нас вјечном чару тих година. Тада ми опет добијамо крила и окриље патње и жртве савладаног страха и прежаљене младости.

И док нас траје, ми ћемо у себи дијелити свијет по томе на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године. Јер то љето, љето 1914., жарко и мирно љето, са укусом ватре и леденим дахом трагедије на сваком кораку, то је наша права судбина”.