Марко Краљевић је убједљиво најпопуларнија личност нашег средњег вијека.

За њега су се кроз вијекове везивани најразличитији мотиви и додјељиване су му врло контрадикторне особине- од великог јунака, заштитника нејаких и слабих до инаџије, шерета и објешњака.

Да оваква народна предства о Марку Краљевићу није без основа свједочи и један запис дијака Добре у коме се велики јунак нашао у сред љубавног скандала!

Колико је ова афера Краљевића Марка потресла Србију тога доба говори сама чињеница да је наивни дијак Добре свој запис управо започео мјерећи вријеме по овом догађају, а не према години у којој је почео своју књигу.

Ево шта се догодило:

Наиме, када је почео да пише књигу дијак Добре је додао и један кратак запис који гласи овако:

“Писа се ова књига у Поречи, у селу званом Калуђерац, у дане благовјерног краља Марка, када даде Тодору, Гргурову жену Хлапену, а узе жену своју првовенчану Јелену, Хлапенову кћи…”

По свему судећи, изгледа да се Марко Краљевић нашао у драми или боље речено у комедији брачног троугла: између двије жене- своје супруге Јелене и љубавнице Тодоре.

Да распелт буде још комичнији доприњело је то што је Марко љубавницу морао да прослиједи своме тасту, грчком трговцу Хлапену, а назад узме своју жену, за коју се каже да је није волоо.

Иако се о Марковој жени није много знало, постоје неки записи који је не представљају баш у најбољем свјетлу. Ево нешто и о томе…

Читав овај случај- Марково враћање жене кући и предаје љубавнице тасту морао је имати обиљежје великог скандала, чим је дијак Добре према њему, а не према години одредио своје вријеме рада на књизи.

Да је Марко био у лошим односима са женом свједочи један одломак из Мавра Орбина који ју је показао у веома негативном светлу:

“У то време била је у граду Маркова жена Јелена, која је била кћи Клапена, првог великаша у Грчкој. А како се она понекад љубакала са другим мушкарцима, њен муж Марко ју је мрзео. Стога, пошто је Балша дошао са намјером да је превари, поче с њом преговарати као да ће је узети за жену, а отпусти прву жену, кћер београдског деспота, ако му преда град. Она је на то пристала и пустила га у град са читавом војском, тако да је загосподарио градом… Тако је био ослобођен Балша, који је повео са собом у Зету нову жену. Али пошто није могао подносити њен нечастан живот, најпре је баци у тамницу, а затим је отпусти на велику срамоту”.

Ова Орбинова прича наишла је на многа оспоравања, наводи се у причи која је преузета из дјела Светлане Томић: “Мужанствене жене српског средњег вијека”. Веза Маркове жене са предајом Костура никада није доказана, јер се она први пут помиње код Орбина, који се сматра некритичним.

У сваком случају по овом запису можемо закључити да је Марков љубавни живот изазвао праву пометњу у том времену.