Музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића, у Радовањском лугу крај Велике Плане отворен је крајем јула 2014. и налази се у оквиру истоименог спомен комплекса, који је крајем 1992. проглашен за културно добро од изузетног значаја.

Музеј вожда Карађорђа

За овај споменички комплекс задужен је Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево.

Спомен комплекс Радовањски луг удаљен је 8.5 километара од Велике План

Налази се у близини манастира Покајница, у атару села Радовање.

На површини од 46 хектара обухвата: првобитно гробно мјесто вожда Карађорђа; цркву светог архангела Гаврила, парохијски дом из 2010; сада спаљену аетњу позорницу и улазну капију.

Може се видјети и велики топ из времена Првог српског устанка, велика колекција кубура, разни документи тога времена као и Карађорђев портрет у природној величини, димензија 210 џ 110цм, рад познатог српског сликара Паје Јовановића. Карађорђе је приказан у тренутку када се хвата за сребрну сабљу, обучен у народно црно одјело, са црвеном лентом преко груди као знаком достојанства.

Посјетиоци цркве тврде да их очи са портрета прате гдје год да стану.

Вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе ће у српској историји бити запамћен не само као иницијатор и вођа Првог српског устанка (1804 – 1813), већ и по својој трагичној смрти и чињеници да је његово тијело било чак четири пута сахрањивано.

Давне 1817. године Карађорђе се, послије три године изгнанства, тајно вратио у Србију, наводи портал Данас.

На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића, уточиште је нашао у селу Радовање, које је припадало Вујичином управном подручју. У датом тренутку Карађорђе није слутио да му је кум дио завиере за његово тајно погубљење, чији је идејни творац био кнез Милош Обреновић, који је страховао да ће му Карађорђев повратак угрозити врховну власт. У рано јутро 13. , односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завиереници су сиекиром усмртили уснулог Карађорђа. Пошто му је глава одвојена од тела, послата је султану у Цариград, не би ли се стекло његово повиерење и наклоност.

Тијело пак је закопано у Радовањском лугу, под једним храстом, гдје је урезан знак крста. Доцније ће Карађорђево тијело бити више пута премјештано и сахрањивано, док најзад не нађе мир у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. У међувремену, првобитно гробно мјесто Карађорђа је обиљежено (1845.), а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду, наводи портал роyал фамили.