Међу стотину убијених Срба послије јуна 1999. на Косову и Метохији, пред очима међународне војне и цивилне мисије, била су и два монаха.

Отац Харитон и отац Стефан, косовски новомученици страдали мученичком смрћу за вјеру на Косову и Метохији, добили су мурал у порти цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу.

Њихови ликови насликани на зиду у порти, иза којег је гробље ораховачких Срба сахрањиваних послије 1998. године. Иза њих је сахрањено још најмање десет новомученика ораховачких убијених и киднапованих од 1998-2001. (Александар Мајмаревић, Боривоје Симић, Јагош Филђокић, Векослав Казић, Крста и Јасминка Станојевић, Пантелија Грковић, Трифун Великић, Драгољуб Симић, Станој Филијовић…)

Ко су били они?

Међу стотину убијених Срба послије јуна 1999. на Косову и Метохији, пред очима међународне војне и цивилне мисије, била су и два монаха, отац Харитон, из манастира Светих Арханђела, код Призрена, и отац Стефан, из манастира Будисавци, код Клине.

Монах Харитон, новомученик косовски, пострадао је од албанских терориста у Призрену, 15. јуна, а његово обезглављено тијело, закопано у мјесту Тусус, на периферији Призрена, пронађено је августа 2000. године.

Харитоново тијело данас почива у црноријечкој земљи, свега неколико метара од његове некадашње келије крај манастира Црна Река, код Зубиног Потока. То је и први гроб у црноречком манастиру од његовог оснивања.

Са благословом Његовог Преосвештенства тадашњег Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија написана је и књига „Харитон –новомученик црноречки“, у манастиру Црна Река, 2009. године.

Детаљи о страдању оца Харитона у Призрену још се не знају а један његов сабрат из манастира Свети Арханђели каже:

– Почекавши га више сати не би ли се вратио, тог 15. јуна 1999. године, предвече чусмо неку „од уста до уста“ причу да је један немачки новинар снимио како га „руља чупа из возила“, наводи Курир.

Своје посљедње послушање примио је 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, испред епископског двора у Призрену. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши: „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи у црним униформама одвели су га његовим аутом у непознатом правцу.

Ово се дешавало наочиглед њемачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цијели догађај видео је и један њемачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Терористи су га најприје зверски мучили а затим му и главу одсекли, негде у околини Призрена. Његово намучено тијело су тајно закопали у мејсту Тусус, код Призрена.