Дванаестогодишњи дјечак Слободан Стојановић, који је 1992. мучен и масакриран само зато што је био Србин, мора постати симбол страдања свих Срба! Од његове страшне судбине треба направити „српску Ану Франк“.

Симбол српског страдања

Ово поручује режисер Драгослав Бокан, који наглашава да је страшно то што само мали број људи у Србији данас уопште зна ко је био Слободан Стојановић. И баш зато, прича о његовом мучеништву треба да уђе у све уџбенике, апелује Бокан.

Запамтимо му име

Режисер каже да име Слободана Стојановића, кога је звјерски мучила и убила Албанка Елфета Весели, сви ми треба да запамтимо.

• Слободан Стојановић треба да буде као Ана Франк. Јевреји кроз Ану доживљавају сву емоцију страдања јеврејске дјечице која су гушена, клана, силована, убијана, малтретирана, понижавана… Зашто ми Срби не можемо да запамтимо име Слободана Стојановића? Једног лијепог, на сликама насмијаног дјечачића који је са родитељима избјегао из свог села које је било уништено од стране муслиманске војске и који се током ноћи вратио у село да спаси свог псића… Тада је ухваћен, мучен и звјерски убијен. Имао је само 12 година и био је крив само зато што је био Србин! – рекао је Бокан, а потом описао шта се десило ратног јула 1992. године.
• Слободан је у том тренутку имао само 12 година. Њега су стравично мучили… Прво му ломе обје ножице. То су дјечје, малене ножице, које злотвори ломе и кидају. Сјеку му онда уво. Злотвори, људске звјери слушају те крике и смију се грохотом! Слушају плач и молбе дјетета у којима Слободан тражи да му опросте, да га пусте, говори да ништа није скривио, да је невин. Они се на све то само смију… Тај смијех је подједнако страшан као и сјечење ува, као и кидање дјечјих ногу. И онда ријеше да га обиљеже као Србина, као хришћанина, јер га тако третирају… Не као људско биће, не као дјечака, не као неког ко је дошао по своје куче. Не, он је Србин и зато је крив и зато мора бити звјерски убијен! И они њему онда урезују крст на стомаку, сјеку му стомак у облику крста. Онда је, на крају још и преклан и пуцано му је у главу. Сјекла га је и преклала Елфета Весели, припадница ‘армије’ Насера Орића, која је за тај злочин добила неку смијешну казну на нивоу саобраћајног прекршаја… – испричао је Бокан, наводи Информер.

Нема никакве осуде

Према његовим ријечима, Елфета Весели и поред свега није доживјела осуду међу Бошњацима, да се људи згрозе када је виде, да је се одрекну…

• Не! Они њу и данас третирају као жртву некакве српске пропаганде. И она се понаша као хероина! Та жена монструм, која малог Слободана убија тамо пред другима који се смију и саучествовањем сви заслужују најмање казну… Имамо и Насера Орића, који је командовао тим злочинцима и који је данас слободан. Смјешка се, шета, држи лекције, коментарише ‘Гранд’… Његови војници, убице најгоре, третирају се као ратни ветерани, као хероји. Живе најнормалније и нико им никада није судио за злодела… А ми, Срби, не памтимо ни име нашега Слободана Стојановића! Е, баш зато истина о том малом несрећном дјечаку мора да постане оно што је Ана Франк код Јевреја. Не као призив освете, већ као призив правде, да се такав злочин никада више и нигдје не понови – нагласио је Бокан.

Добила 13 година затвора

Елфета Весели, која је 1992. у подручју Зворника зверски мучила и убила Слободана Стојановића, осуђена је на 13 година затвора. Првостепеном пресудом била је осуђена на десет година, али је Апелационо вијеће Суда БиХ повећало казну.

Елфета Весели је током рата у БиХ била у јединици Насера Орића. Послије рата је отишла у Швајцарску код брата Мухамеда, гдје је остала све док Тужилаштво БиХ у новембру 2015. године није упутило захтјев за изручење.

Швајцарске власти су Елфету испоручиле БиХ тек у марту 2017. године.