Манастир Свете Kатарине је саграђен на мјесту испод Синајске горе, у Египту, гдје се према Старом завјету Господ обратио пророку Мојсију око 1400. године прије Христа, код несагориве купине.

Године 330. на овом мјесту царица Јелена, мајка цара Kонстантина Великог (српског поријекла прим. аут.), подигла је капелу посвећену Богородици. Уз ову капелу одлуком цара Јустинијана I (рођен у селу поред Лесковца), (527-565), и царице Теодоре, гради се црква, тробродна базилика од црвеног гранита којим обилују синајске планине.

Вијековима манастир Свете Катарине чува бројне српске трагове. Ту је наш први псалтир, ћирилични записи, српски игумани и монаси који су манастир чували, бројни дарови наших краљева и владара, наводи портал Опанак.

У самом манастиру посебно је занимљива капела Светог Трифуна, манастирска костурница у којој се могу видјети стотиле лобања и костију у криптама иза решетака.

Међутим, једне мошти смјештене на средини просторије посебно привлаче пажњу свих.

У питању су мошти старца Стефана, Србина који се упокојио сједећи на малој столици са бројаницом у руци.

Како се представио Господу, тако је и положен у стаклени сандук, држећи бројанице и седећи на хоклици 580. године.