Директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић јуче је, поводом 80 година од успостављања система концентрационог логора смрти Јасеновац, позвао све који имају сазнања о жртвама да то пријаве тако што ће попунити формулар.

жртавe геноцида

Формулар је доступан на насловној страници Музеја.

Ристић је у Народној библиотеци Србије у Београду, гдје је Музеј жртава геноцида организовао скуп „Када прошлост проговори – Јасеновац, осамдесет година касније“, истакао да Музеј и даље врши идентификацију жртава Другог свјетског рата на исти начин као и Меморијални центар Јад Вашем у Јерусалиму и друге релевантне свјетске институције.

– Добијамо велики број тих формулара свакодневно и бескрајно смо захвални свим нашим суграђанима и сународницима, јер нам то омогућује да много брже и ефикасније попуњавамо базу и коригујемо је. На тај начин ћемо сви заједно очувати достојанствено сјећање на све наше страдалнике – рекао је Ристић.

Он је истакао да је данас тужан дан, када је прије 80 година успостављен систем концентрационог логора смрти у Јасеновцу, у оквиру Независне Државе Хрватске, као најмонструозније и најбруталније стратиште у цијелој Европи током Другог свјетског рата.

Тим поводом, како је навео, Музеј жртава геноцида и Удружење логораша Јасеновца приредили су данас у Народној библиотеци Србије сусрет са преживјелим заточеницима тог логора смрти, на којем су своја свједочења о заточеништву у Јасеновцу изнијели Гордана Радојичић, Славко Милановић и Милинко Чекић.

– Ми у Музеју жртава геноцида сматрали смо да на овај дан не треба да говоре историчари, да не треба нико да тумачи, појашњава, вреднује, већ да треба да омогућимо да прошлост проговори аутентичним гласом и свједочењима преживјелих – рекао је Ристић.

Он је истакао да је преживјелих заточеника Јасеновца све мање и мање како вријеме пролази и због тога су њихова свједочанства још драгоценија.

– Замолили смо их да то учине пред јавношћу и да њих троје као представници страдалног српског народа у Јасеновцу по ко зна који пут проговоре и саопште своја трагична, аутентична свједочанства о ономе што су лично доживјели и, на сву срећу, преживјели. Стога је ово дан када прошлост проговара и када ми историчари треба да будемо у другом плану – рекао је Ристић.