На падинима планине Муртенице ушушкало се живописно село Ојковица, његови мјештани баве се пољопривредом, али само једна парцела забрањена је за пашу стоке.

У питању је пространо имање за које се сматра да се некада на њој налазила велика светиња.

„Мом оцу су умирала сва мушка дјеца, а једна жена му је тада рекла како да му буде добро када краве пасу по светињи. Од тог тренутка је ту праксу прекинуо, његова прва жена је преминула, поново се оженио и добио мене. Од кад сам стасао овдје дођем да се помолим Богу и прочитам молитву, сви мјештани јако поштују ово мјесто“, рекао је за РИНУ мештанин Ојковице Марјан Роговић.

На овом локалитету налазе се рушевине које већ деценијама са разлогом буде сумњу код мјештана. Претпоставља се да су у питању остаци манастира Ојковица. Прије неколико година мјесто је посјетио и Владика Жички Хризостом који је дао благослов за арехеолошка истраживања.

„Сматра да је у доба Римљана постојао читав град, па је самим тим и ово мјесто добило име Градина, а мени су стари причали да се на нашем имању налазио манастир. Оно што је специфично и као неки Божји знак, јесте да овде скоро ништа не ниче, само једна биљка чији су плодови у облику крстића“, каже Марјан.

Мистериозно имање у Ојковци обилазили су историчари који су након својих истраживања могли само да претпоставе, али не и са сигурношћу да кажу, да се некада давно овдје налазила Божја кућа као и римско насеље. Њихове претпоставке тек треба да се докажу истраживањима у пракси. Док се то не деси Марјан каже да је на свом имању нашао изузетан арехеолошки примјерак.

„Док сам орао парцелу под хељдом угледао сам чудан предмет, кад сам га боље загледао и узео у руке видио сам да је у питању метални нож. Мој син је касније гуглао на интернету да веома личи на копље из доба Илира старо чак неколико хиљада година. Комшија и ја смо га ставили на сигурно мјесто и чека историчаре“, рекао је овај мјештанин Ојковице.

У Ојковици желе да обнове ову светињу и надају се доброј вољи надлежних и донатора, да би ту своју намјеру и спровели у дјело.

„Уколико све то изостане, ја ћу на том мјесту да поставим крст, да би се бар на неки начин знало како је овдје некад била велика светиња“, закључио је Марјан.