Манастир се помиње у многим раним документима и претставља један од најстаријих археолошких споменика Панчева.

Манастир Војловица код Панчева посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, и налази се на путу Панчево-Старчево, на око 3,5 км од ушћа Тамиша у Дунав.

Постоји више предања о постанку овог банатског манастира. Према најстаријем предању, сачуваном у манастирском инвентару из 1795. године, манастир је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, 1383. или 1405. године.

Већа страдања манастир је доживео у дуготрајним ратовима Турске и Аустрије у 18-ом вијеку, када су га Турци неколико пута разарали и палили. Храм је обновљен 1730., али се манастир, нажалост, још два пута налазио на удару Турака који га руше и пале 1738. и 1788. године.

Због подизања Рафинерије нафте у Панчеву која је изграђена на манастирском посједу 1965. живот у манастиру Војловици је био угашен. Проблем је послије више година превазиђен, живот у манастиру је обновљен, а фабрика и манастир данас постоје у ријетко виђеној симбиози.

Први пут на посредан начин Војловица је забиљежена 1530 год. Ријеч је о најстаријем поузданом помену данашњег Панчева, за који се наводи да потиче из манастира Војловица. Најстарији сигурни помен манастира Војловица потиче из 1542.

Током Другог свјетског рата до интернације у логор Дахау, у манастиру Војловица су били заточени патријарх Гаврило Дожић и владика Николај Велимировић, подсјећа портал Опанак.

У храму манастира Војловице налази се чудотворна икона Богородице са натписом: „Образ многопјенениј и чудотворниј пресвјатија Богородици“, којој је Свети владика Николај Велимировић, у току свог заточеништва у овом манастиру, написао канон и назвао га Канон Пресветој Богородици Словесници.