29/06/2022

Кале на турском језику значи „тврђава, град, утврђење, утврда”. Поред војног утврђења, Марково кале је било и људско станиште. Био је то утврђени град са подграђем на сјеверној периферији данашњег Врања, око цркве Светог Николе и Белог моста, гдје се формирало првобитно насеље Врања као село.
Према предању, Марко Краљевић је некада господарио сјеверним просторима изнад Врања, а самим тим и овом тврђавом, па је тако и добила име Марково кале. Када је морао да устукне пред турском премоћи, он је са својим коњем Шарцем са стене, у којој је остао отисак његовог копита, прескочио на источну планину. Ту је од једа заплакао па планину назваше Плачевица (данас Пљачковица).
Када се са ове пребацио на западну планину, код цркве Свете Тројице се прекрстио и остаде име планини Крстиловица. У потоку који протиче подно Марковог града налази се удубљење гдје се наводно купао, а на обали потока његова огромна фуруна (пећ).
Када су неимари озидали тврђаву — казује друго предање — морали су да остану затворени у њој без хране, пошто су заборавили да оставе отвор за врата. Касније су их нашли мртве.
Османски султан Муса 1412. године освојио је Марково кале и приредио крвав пир: преко лешева убијених бранилаца тврђаве поставио је трпезу и ручао.Турци су користили Марково кале као тврђаву и у њој имали посаду од тридесетак људи. Улажу се напори да развалине буду конзервиране и заштићене од даљег пропадања.
На средокраћи између Врања и Марковог калета налази се, крај пута, Маркова плоча, за коју је, такође, везана легенда о Марку Краљевићу.
09/03/2026