Црква је кроз своју бурну историју била и манастир, потом џамија, а сада је парохијска црква. Као манастир, задужбина жупана Страцимира, брата Стефана Немање, била је четврта у рангу српских богомоља средњовјековне Србије уз Хиландар, Студеницу и Ђурђеве ступове.

Чачак

Старјешина храма, прота Мирослав Петров каже да је било крајње вријеме за обнову.

Слиједи обијање малтера, фреске са зидова биће скинуте комплетно или дјелимично и биће постављена челична ојачања, арматурне мреже. Након тога, храм ће бити омалтерисан, а потом окречен у бијело. Даљи радови чекаће неко друго вријеме када ће се донијети одлука шта ће се даље радити у унутрашњости – наводи Петров.

Најзначајнији дио унутрашњости храма је иконостас, због специфичне резбарије. Њега је цркви поклонио епископ ужички Никифор Максимовић средином 19. вијека. Конзервиран је прије 40 година, али је неопходно да се обави још једна заштита новом технологијом, да се израде дијелови који фале на орнаментици и да се уради у позлати какав је био прије скоро 200 година.

Историја тог храма веома је бурна и готово невјероватна. Настао је као краљевски манастир, будући да је задужбинар био из владарске куће, а о томе свједочи и да има две куле звоника, што је у средњовјековној Србији Немањића био симбол владарске задужбине.

Чачанска црква први пут је тешко оштећена послије пада српске деспотовине под турску власт 1459. године, а у 16. вијеку претворена је у џамију. Колико су је и Турци сматрали значајном, свједочи и чињеница да је названа царском освајачком џамијом.

Православни храм поново постаје послије аустријског-турског рата (1716-1718), али само на двије деценије, јер је Турци поново претварају у џамију послије новог рата (1736-1739).

Устаници током Првог српског устанка ослобађају Чачак 1805. године и црква је поново враћена православљу. Међутим, ни то није дуго потрајало па је послије пропасти устанка 1813. Турци поново претварају у џамију.

Пошто је Србија хатишерифом 1830. фактички добила независност, џамија је напуштена, а њена обнова у цркву почиње 1834.

– Недовољан број људи зна да је чачанска црква старија од Студенице. Вољела бих да након ове реконструкције коначно засија у свом правом сјају. Питање је само да ли ће ова генерација вјерника дочекати остварење сна, да наш храм буде фрескописан. Како сада стоје ствари, тешко – рекла је за Блив Чачанка Марија Симовић.

Вриједне књиге

Поред веома вредног иконостаса, у чачанској цркви Светог Вазнесења Господњег чувају се и вриједне рукописне књиге. То су Чачанско четворојеванђеље, које је настало средином 16. вијека, те Тројичко четворојеванђеље, написано крајем 16. вијека. Из ове цркве потичу и два звона из 15. вијека, која су откопана у 19. вијеку и данас се налазе у Народном музеју у Чачку.