На мјесту гдје се данас налази Власинско језеро у прошлости се налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само мјестимичним воденим површинама, из које је извирала ријека Власина.

Прије изградње језера, на том мјесту се налазио мочварни терен, који је био имитација непрегледне бујне ливаде у којој су нестајали власински коњи, говеда, овце, па чак и непријатељска војска.

Тако је у Првом свјетском рату у Власинској тресави (сада језеру) за тили час у блату нестао цио један бугарски коњички пук.Овако мистично пропадање војске и стоке у Власинско блато (тресаву) било је повод за стварање легенде о необичном џиновском воденом чудовишту.

Мит о том необичном воденом (језерском) чудовишту, коме је „одзвонило“ послије изградње земљане бране 1954. године, каже да је језером царовало чудовиште које је личило на џиновског коња. Од када датира прича о овом воденом феномену – чудовишту, које се скрива у пространим тајанственим дубинама језера, не зна се.

Зна се да су старији људи са „сигурношћу“ показивали и мјесто где се налази ова авет. Прича се да је та водена неман излазила на живописне обале језера и уништавала добро његоване коње и крда говеда.

Становници су предузимали чак и праве крсташке походе да униште неман. Звечке су окупљале народ у моменту када је, на примјер, једна „воловодница“ (мјесто за парење краве) нестала у чељустима блата, наводи портал Лепоте Србије.

Двадесетак волова, који су безглаво у вријеме парења јурили за кравом, прогутало је блато (Власинско језеро) као да их није ни било. Ово је додавало нове елементе овој мистериозној причи. Причало се да феноменална водена неман живи вијековима ту, па се томе додавало још и да је залутала са друге планете, или ју је Бог послао да кажњава оне који му скриве. Ипак се највише вјеровало да је то нека џиновска праживотиња.

Доказивало се да ова авет има чаробну моћ да хитро покупи стоку која пасе око језера, поједе је, тако подмири глад неколико дана мирује на дну језера. Прича о овом језерском чудовишту је остала само прича. Послије стварања чудновате земљане бране, језеро је преграђено.

Прича се да је појављивање воденог чудовишта – воденог бика најављивало побједе. Народно предање власинских махала каже да се водени бик неколико пута појављивао – и то увијек када су Срби истјеривали противнике са своје земље.

Приликом ослобођења Србије од Турака појавио се водени бик. Рикао је уочи Првог и Другог свјетског рата тако снажно да се све тресло, а вода у оном језерцету као да је кључала избијајући са дна. Тада је стогодишњи старац Величко, до тада непокретан, ујутру изашао међу окупљене поред језера и рекао да је „ово добар знак и да је то бик најавио риком“.