У Србији вам се најчешће може десити да упознате некога ко се презива Јовановић, Стојановић, Петровић и Ђорђевић. Међутим, има и оних који носе мало мање уобичајена презимена, као што су Недоклан, Смрзлић, Студен и Крешоје.

Презимена у нашим крајевима се тек од 1842. године, наредбом кнеза Александра Карађорђевића, уводе се као обавезан вид идентификације. Раније презимена није ни било, већ су умјесто њега Срби и народи са Балкана додавали назив племена из којег потичу.

Презимена су најчешће настала по имену оца, али и по занимању родитеља, мјеста у коме је породица живјела, као и по очевом надимку.

Тако су Срби у Будиму носили презимена попут Гужва, Дебељковић, Ерцеглија, Живин, Кљакави, Кобила, Тот, али и Мајстор, Мали, Штета, Чупави и Чарапа.

Необична су и презимена поријеклом из Херцеговине, а која се могу чути и у Србији. Таква су на пример: Агбаба, Гузина и Гузичић, Истинић, Прдић, али и Заклан и Прдавица.

Ту је и презиме Хабеншус, Аврам, Тупеша, али и Јакуш, Шипка, Картал, Бенцуз и Дракул. Може звучати смјешно и када се некоме представите, па уз своје име гласно изговорите презиме Звијер, Особа, Четник, Куга, Дроњак или пак Бу.

Има и оних која данас звуче вулгарно као што су Шпичка, Кењало, Курић и Карагаћа. Међутим, она су раније имала другачије значење, наводи Телеграф.

Гаће су раније биле назив за панталоне, а не за доњи веш, па је презиме Карагаћа значило да је у питању неко ко носи црне панталоне.

Такође, Кур је прасловенска ријеч за петла, па одатле потиче и то презиме.