НОВОСТИ

КАКВИ СУ БОРЦИ БИЛИ ТИТО И САВА: Зорка (104) се присјећа борбе против окупатора, једну ствар је Маршал дозвољавао само њој! |

НАЈВЕЋА ИЗДАЈА У ИСТОРИЈИ: У Хрватској овај догађај ни послије 81 године не могу да забораве, ни опросте зликовцу Павелићу! |

ПИСАО О НЕВОЉАМА НАРОДА: Да се не заборави великан Радоје Домановић |

ЗЕКАН ЈЕ ЛЕГЕНДАРНИ КОЊ СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Служио је у 2 рата, а акт о његовој демобилизацији чува се као ПОРОДИЧНО БЛАГО |

ПОРАЗ ЗБОГ СРПСКЕ НЕСЛОГЕ: Турци опљачкали и спалили српски манастир |

ОВДЈЕ СЕ ПИСАЛА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ, А НИКО НЕ ЗНА КО ГА ЈЕ ПОДИГАО! Манастир настао је прије Немањића, а ово су ДОКАЗИ |

ПОСЛИЈЕ ТОЛИКО ГОДИНА ОТКРИВЕНО ЗАШТО ТИТО И ЈОВАНКА НИСУ ИМАЛИ ДЈЕЦЕ! Сазнање је ШОКАНТНО |

ТАЈНУ ПОСЉЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА ЧУВА ОВА ЗГРАДА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Бијела љепотица гдје су се састајали љубавници |

УСПОН СРБИЈЕ, ДИНАСТИЈА ВЛАСТИМИРОВИЋ И НАСТАНАК ПРВЕ ДРЖАВЕ: Историја Срба није почела са Немањићима |

КРАЉ ПЕТАР ПРВИ БИО ЈЕ НАЈОМИЉЕНИЈИ ВЛАДАР, А ЊЕГОВЕ ОПАСКЕ НА УСТАВ ИЗ 1888. КАО ДА СУ ПИСАНЕ ЗА ОВО ВРИЈЕМЕ |

НОВОМУЧЕНИЦИ ДАБРОБОСАНСКИ И МИЛЕШЕВСКИ: Свештенике убијали и војници НДХ и партизани

16/04/2022

Свети архијерејски сабор 2005. године прогласио је свецима 27 свештених лица која су страдала за вријеме Другог свјетског рата и послије њега.

 

 

На засједању у тек обновљеном манастиру Житомислић код Мостара, Свети архијерејски сабор 2005. године прогласио је свецима 27 свештеника страдалих од усташа или партизана и нових власти у Другом свјетском рату и непосредно по његовом завршетку (једног су убили Аустроугари 1914).

Тај је чин изазвао бројне дискусије у јавности, будући да су неки од страдалих били борци четничких одреда који су починили злочине.

Стрељања

Доброслава Блажевића (35), пароха доњовакуфског, заробиле су усташе јуна 1941. године, потковале га, везале за запрежна кола и убиле на путу за Бугојно. Тијело му никад није пронађено.

Милан Божић (56) био је наставник вјеронауке у Женској гимназији у Сарајеву и народни посланик у неколико сазива Скупштине, добитник више црквених и државних одликовања. У мају 1941. године усташе су га ухапсиле и спровеле у Хрватску, прво у Загреб, а онда у логоре у Копривници и Госпићу. Тамо је, послије мучења и злостављања, убијен у ноћи између 1. и 2. јула 1941.

Михаило Ђусић (34), монах, школовао се код Јустина Поповића. Био је наставник у монашкој школи у Дечанима, па професор на богословијама у Битољу и Сарајеву. СПЦ биљежи да је током Другог свјетског рата „био са својим народом и помагао му“. Пред крај 1944. напустио је манастир Каленић, а у мају 1945. године партизани су га ухапсили у Фочи. Стрељан је у Блажују код Сарајева 1945.

Јован Зечевић (46), због веза с Гаврилом Принципом, као гимназијалац издржао је казну од четири године тешке тамнице. Доцније је био свештеник. Усташе су га ухапсиле у Завидовићима и спровеле у логор у Копривници у Хрватској. Према исказима преживелих логораша, свештеник Зечевић био је посебно мучен. Из Копривнице је одведен у непознатом правцу и никад се није вратио.

Божидар Јовић (39), послије завршене сарајевске богословије, 1937. године рукоположен је 1937. године и службовао је по Босни. Умро је 1951. године у затвору у Зеници, гдје је издржавао казну од осам година затвора.

Богдан Лалић (54) у вријеме Балканских ратова био је комита у одреду војводе Вука. Године 1914. рукоположен је за свештеника, неко вријеме службовао је по парохијама, а од 1919. био је вероучитељ у Сарајеву, вишеструко одликован. Усташе су га у јулу 1941. затвориле, а онда упутиле у логор у Госпићу, где је послије мучења убијен.

Трифун Максимовић (41) био је свештеник и национални радник, који се у вријеме Првог свјетског рата затекао на служби у парохији Илијаш. Непосредно по избијању рата, у јулу 1941. године, Аустроугари су га као једног од највиђенијих Срба затворили и стрељали.

Велимир Мијатовић (44), службовао је као свештеник у Босни, а 1942. протјеран је у Србију, гдје је привремено постављен за помоћника старјешине цркве у Ариљу. Партизани су га стрељали 1945.

Божидар (Божина) Минић (44), поријеклом из Колашина, службовао је у Црној Гори и Босни. Партизани су га стрељали 1945.

Смрт у јами

Миладин Минић (28) тек је четири године службовао као свештеник кад су га усташе неколико дана по проглашењу НДХ, 24. априла 1941. године, заклале у парохијском дому његове парохије у Биљешеву, код Какња у БиХ, подсјећа Курир на монографију „Свети Срби“ др Слободана Милеуснића, у издању „Православне речи“ из Новог Сада.

Марко Поповић (65), угледан и вишеструко одликован свештеник, током Првог свјетског рата дуго је држан као талац. На почетку Другог свјетског рата усташе су га у јуну 1941. ухапсиле у родном Купресу и послије двадесетак дана мучења заклале га и бациле у јаму код Горњег Вакуфа.

Димитрије Рајановић (32) био је ухапшен у својој парохији у Нишићима код Илијаша у БиХ, у августу 1941. године. Убијен је истог мјесеца, заједно са групом својих сународника, на непознатом мјесту између Семизовца и Илијаша.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести