Однос према новцу има директан утицај на ваше финансијско стање, сматрали су наши стари који новчаник никад нису држали празним – без обзира на “стање на рачуну”, увијек су у прегради имали барем покоји новчић јер су вјеровали да се тако “привлачи” новац у кућу.

Тако су у прегради држали прву новчаницу коју су зарадили или новац који им је даровао неко кога су сматрали добрим човјеком. Ту новчаницу или новчић су сматрали својеврсним талисманом финансијске сигурности.

Зато се вјероватно и дан данас негује обичај да кад неком дарујете новчаник, он не смије да буде празан. Многи су чак у скривеној прегради новчаника чували папирнату новчаницу најмањег апоена – сматрали су да онај ко то ради боље управља новцем.

Док се у модерно вријеме спроводе разна истраживања о томе како шефови “дишу” током недјеље, па се показало да је четвртак идеалан дан за тражење повишице јер су надређени тог дана попустљивији јер се ментално припремају за надолазећи викенд, наши стари су вјеровали да је сриједа пријеподне најбоље вријеме за то.

С друге стране, према вјеровањима, све трансакције које обавите увече воде у пропаст, а новац се не позајмљује уторком. Осим новца, није добро позајмљивати хлеб ни со, јер се сматрало да ће тако финансијска сигурност напустити ваш дом.

Како би новац “заволио” вашу кућу и буквално се лијепио за вас, на дан исплате плате, с рачуна не бисте смјели да скинете ни динар. Цијела плата би требало да преноћи у вашем дому, што би у данашње вријеме значило на вашем рачуну.

Још су наши дједови и баке сматрали да ће новац, ако мрвице са стола чистите голим рукама или пак звиждите у кући, једноставно заобилазити ваш дом. Зато су џепове одјеће која виси у ормару пунили ситним папирнатим новцем.

Домаћице су крпиле и најмању рупицу на џеповима јер су вјеровале да новац тако лакше цури из ваших руку. Да би у кући било што више новца, пазиле су да ни на једној кошуљи или капуту не недостаје дугме, а након што би помеле кућу или двориште, метлу су одлагале дршком према доле.

Новац који је добијен на коцки, пронађен, оштећена новчаница или зарђала кованица не доносе срећу, па их наши стари зато нису чували у новчанику. Напротив, првом приликом су их даровали сиромашнијима од себе или би их што пре потрошили, наводи  Опанак.

Крупна новчаница – финансијски талисман

Новчаницу највећег апоена коју су имали, стари су у дому чували по годину дана јер су сматрали да ће се тако напунити енергијом укућана и почети да привлачи новац у дом.