Храм у Нишу је један од највећих и најмлађих храмова у Србији, однедавно посједује изузетне и ријетке светиње – дијелове моштију чак 14 светаца и схиму монаха Нектарија Виталиса.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене је храм Нишке епархије Српске православне цркве који се налази у новоизграђеном парку Свети Сава и дијелу града Ниша. Храм је град Ниш посветио знаменитом Нишлији Константину Великом и његовој мајци Јелени, чију славу и слави.

Цар Константин Велики и царица Јелена

Цар Константин Велики (лат.Цонстантинус Магнус)’, по коме храм носи име. рођен је 27. фебруара око 272. године у Наису (садашњем Нишу), исто као и његова мајка, царица Јелена. Преминуо је 22. маја 337. године у Никомедији, данашњем граду Измиру, у Турској.

Као римски цар (од 324— до 337) био је познат по томе што је донио двије судбоносне одлуке које су промијениле ток европске историје:

Са једне стране, стао је на крај прогону хришћана, па чак и прешао у хришћанску вјеру, и тим чином обезбиједио хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије (који има и данас) Миланским едиктом 313. године.

Са друге стране, основао је град раван Риму – Константинопољ или Цариград, садашњи Истанбул, и тако осигурао опстанак Царства на Истоку дуго послије пада Рима и западних провинција у 5. вијеку.

Камен темељац за изградњу храма постављен је, на Лазареву суботу, 3. априла 1999. године (у вријеме Бомбардовања Србије 1999) у присуству нишког епископа Иринеја, свештенства и вјерника града Ниша и околине.

За градњу Храма ангажовани су: Пројектант: архитекта Јован Мандић, и архитекта Јелена Мандић. Извођач радова био је Грађевинар Ниш, а инвеститор Град Ниш.

У темељ храма, уз три камена темељца, постављена је боца са повељом и све скупа заливено бетоном. На том мјесту постављен је Крст. Са почетком ископавања крипте Храма Крст је измјештен поред градилишта и постао је мјесто окупљања вјерног народа ради молитве. Убрзо је саграђена капелица у којој је отац Љубиша Марковић организовао редовно дежурство. Потом је израђена нова капелица са вратима која су се закључавала. Постављене су и иконе и горионик за свеће.

Храм је грађен у склопу припрема за обиљежавање 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу 2013. године, у једном од највећих нишких паркова, парку Светог Саве.

Испред капелице, на мјесту где ће ће се изградити храм, 3. јуна 2001. године пресјечен је славски колач.

У тадашњој Скупштини Града Ниша је први пут прослаљена слава Св. цара Константина и царице Јелене, коју је те године Град Ниш храмовну славу овог храма прихватио као славу Града Ниша.

На дан 12. септембра 2002. године тадашњи Епископ нишки Иринеј, а касније Патријарх српски, извршио је освећење крстова, и њихово подизање на новосаграђени наш храм у присуству многобројног свештенства, монаштва и вјернка из Ниша и околине.

Уочи Божића 2003. године у присуству великог броја вјерујућег народа први пут је извршено освећење и паљење бадњака испред храма, а исте година освећена је и Богојављенска водица.

Након четири година од утемељења градске славе први пут је у званични програм прославе ушла је и једна изложба умјетничких дијела. Чланови мултимедијалног Удружења „Цар Константин“ приредили су изложбу акварела, уља на платну, акрила икона и скулптура инспирисаних углавном мотивима Византије.

Резањем славског колача изложбу је у крипти храма отворио тадашњи владика нишки Иринеј. Изложба је била и продајног карактера а дио новца био је намјењен за изградњу храма.

Уочи градске славе 2005. године уз присуство великог броја грађана и личности из јавног градског живота и гостију из иностранства изведен је богат музичко сценски програм. На коме је између осталих учествовао и тада основани Црквено играчки ансамбл „Бранко“ из Ниша.

Након Свете Литургије на којој је началствовао тадашњи епископ нишки Иринеј у присуству великог броја вјерујућег народа и многобројних представника власти града Ниша, као и представника из иностранства, а након резања славског колача, пошло се у Литију на којој су се први пут по благослову тадашњег владике огласила Звона са храма.

Једанаест година касније окончана је прва фаза градње храма, када је започето њено облагање бијелим каменом.

Изглед храма

Храм је изграђен по пројекту архитеката, супружника Јована и Јелена Мандић у византијском стилу, у два нивоа, површине 550 м², у једном или 1.100 м² у два нивоа, са једном куполом, централно постављеним наосом, припратом, два звоника, галеријом за хор и криптним дјелом који чини велика сала са бочним, помоћним просторијама, кухињом, трпезаријом мокрим чворови, зимском црквом, крстионицом, библиотеком и канцеларијом.

Храм има фронтално и бочно степениште, са већим централним улазом на западној страни и помоћним улазом са рампом за особе са посебним потребама, на сјеверној страни. Свјетлост у цркву продире кроз отворе на бочним странама и куполама од којих је само један са витражом.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене није комплетно завршен, наводи Википедија.

Фрескодекорација

Храм није у потпуности завршен. Фрескодекорисан је само олтарски дио. Осликан је и иконостас, а само на једној од купола налази се витраж. У храму је остало око 2.000 квадратних метара, за фрескодекорацију, а имајући у виду да је техника фрескосликарства веома скупа, за то ће требати пуно новца и пуно времена.

Са фрескописањем се привремено престало, не само из материјалних разлога већ и због лошег рјешење да горионици за свеће буду унутар храма, што се показало као лоше јер ствара озбиљне проблеме па је црква у диму, а тиме би се фрескопис озбиљно угрозио.