Тих 45 дана провели су на мјесту које народ сматра ВЕЛИКОМ СВЕТИЊОМ!

Слободан Милошевић и Мира Марковић

Манастир Нимник у браничевској епархији, надомак Пожаревца, често походе бројни ходочасници из Србије и региона тражећи спас у његовим чудима која се причама распредају с кољена на кољено. Међутим, мање је познато да се у овој светињи, тачније у њеном конаку, крио брачни пар Милошевић. Слободан и Мира Марковић уточиште су потражили управо овдје и коначили пуних 45 дана током агресије НАТО на Србију.

– У шумовитој стишкој удолини, три километра од села Курјаче, асфалтирани пут води до чувеног манастира Нимник – тако га описују у туристичким списима поносни земљаци ове надалеко познате светиње у општини Велико Градиште. Ипак, јавности је мало познато да је управо тај пут који води до Нимника асфалтиран тако што су се за његову изградњу лично заложили Слободан и Мира.

– Склонили су се овдје, у конаку манастира Нимник, гдје су провели 45 дана током Нато бомбардовања Србије. Како Мира има корјене са ових простора, рођена је у селу Брежане близу Пожаревца, обоје су се заложили да манастир добије асфалтирани пут за који се сестринство безуспјешно дуго залагало код локалних власти. Када су чули шта је проблем, самоиницијативно су погурали ту причу. Један дан током боравка у конаку, дошли су и рекли: „Добићете асфалтирани пут“ – прича наш извор.

Након престанка бомбардовања, Слободан и Мира отишли су из Нимника, али је остала прича која се преноси ходочасницима када посјете ову чудесну светињу.

Ово здање у народу има много имена. Неки га зову и Маријански манастир. Посвећен је преносу моштију Светог Николе, односно Младом Николи, па се слава манастира обиљежава 22. маја по новом календару.Према легенди, манастир је добио име по одговору дванаестогодишње влашке дјевојчице Николине која је на питање Турака, гдје је манастир и има ли хајдука, одговарала само са „нушћу нимик“, што би у преводу значило „не знам ништа“. Османлије су је ту посјекле. Када су је ожалошћени родитељи нашли, око њене главе пламтео је плавичасти ореол. Волови, који су вукли кола са дјететовим тијелом, хтјели су да иду само ка манастиру. Сахранили су је у порти манастира, а на њеном гробу подигли малу капелу која се данас назива „светиња“ и у народу се вјерује да има љековита својства, наводи Курир.

Поред тога, Нимник је и споменик културе, а о њему се стара Регионални завод за заштиту споменика културе у Смедереву. То је манастир из времена Косовског боја. Спаљен за вријеме Кочине крајине, а обновљен за вријеме Милоша Обреновића. У Нимнику је била једна од првих школа на овом подручју.

Манастирски комплекс чине црква, капела и конак. Подно бријега се налази и лековити извор -чесма.

Чуда на Николинином гробу

Познат по бројним чудима која се овдје дешавају, манастир походе болесни и парови који не могу да имају потомство и који желе да се помоле на гробу мале Николине. Многи од њих тврде да су, присуством на вечерњој молитви,  успјели да добију дјецу, пошто су преноћили на гробу убијене дјевојчице.

Првобитни манастир је грађен од камена из Виминацијума, остатака римског војног логора у близини Пожаревца, одакле су неимари доносили дио материјала за обнову цркве, укључујући и лик дјевојке са разбарушеном косом. У Нимнику овај лик представља дјевојчицу Николину. Касније је за обнављње манастира коришћена цигла, а разлика на зидовима је уочиљва.