Током агресије НАТО против СР Југославије, под називом „Хуманитарна интервенција – милосрдни анђео“, командант француске авијације у НАТО, је изјавио: „Авијација је добила наређење да уништи живот у Србији“.

НАТО бомбардовање

Љиљана Табаш, некадашњи опуномоћени министар Савезног министарства за иностране послове СР Југославије, овим ријечима започиње своје излагање о НАТО агресији.

Она је годинама документовала и прикупљала информације о трагедији која је задесила ту земњу, а затим све то и објавила.

Информације које је изнијела дуго су скриване од јавности, а ми их вам сада преносимо у цјелости.

Агресија НАТО против СРЈ, од 24. марта до 10. јуна 1999. године, извршена је грубим кршењем Повеље УН, основних принципа међународних односа и међународног права уопште. Она је извршена ангажовањем готово свих расположивих војних потенцијала НАТО, игнорисањем улоге и кршењем мандата СБ УН и кршењем основног акта НАТО-а. Она је изазвала огромне људске жртве, хуманитарну и економску и еколошку катастрофу чије се стравичне посљедице не могу ограничити ни временски, ни просторно. По свом интензитету, употријебљеној војној сили и посљедицама, то је највећа и најдрастичнија агресија у периоду послије Другог свјетског рата. Над СРЈ је обављено 25.200 борбених летова, бачено 25.000 тона експлозива.

Страдали су жене, дјеца, старци, путници у аутобусима и возовима, пролазници на мостовима. Погинуло је 2.500 особа, од чега 30 одсто су дјеца, а рањено преко 10.000 особа од чега преко 40 одсто дјеце.

Уништене су и тешко оштећене стамбене четврти, мостови, путеви, жељезничке пруге, рафинерије нафте, постројења хемијске индустрије, витални привредни објекти, телевизијски и радио релеји. Разорене су бројне здравствене и васпитно-образовне установе, културни објекти, цркве, манастири, гробља. Укупна материјална штета, према првим процјенама, износи преко 100 милијарди долара.

Због свега изнијетог, НАТО агресија представља злочин против мира и човјечности и злочин геноцида. Влада СРЈ поднијела је тужбу Међународном суду правде у Хагу против десет држава чланица НАТО, које су извршиле агресију бомбардовањем цјелокупне територије СРЈ, укључујући систематске, намерне нападе на цивилно становништво и цивилне циљеве.

САД најбоље познаје особине оружја са осиромашеним уранијумом, и свјесно га користе у циљу изазивања дуготрајних патњи и посљедица по будуће генерације становништва. На основу бројних истраживања која су, након Заливског рата, објавили амерички институти, посебно Армијски институт за политику животне средине, неоспорно је утврђено да примјена оружја са осиромашеним уранијумом доводи до контаминације, са трајним посљедицама по животну средину и локално становништво – појава тумора, оштећење имунолошког система, неруолошки проблеми, респираторне болести, оштећење бубрега као и проблеми репродукције код мушкараца и жена, итд.