Убрзо након Сарајевског атентата Аустроугарска је Србији упутила ноту у којој се наводи шта држава треба да уради у истрази поводом атентата у Сарајеву.

Документ је предат 23. јула 1914. а Србија је имала 48 сати да преда одговор.

Иако је историја показала да се аустроугарски цар Франц Јозеф још прије атентата у Сарајеву спремао за рат у Европи, у Србији су у том тренутку вјеровали да се сукоб још увијек може спријечити.

У документу данас познатом као “јулски ултиматум” Србија није била директно оптужена за организовање атентата у Сарајеву, али је наведено да јесте “толерисала махинације којекаквих друштава и удружења уперених против Монархије, недоличан језик штампе, величање починиоца недјела, учешће војника и званичника у субверзивној агитацији”.

Ево шта се од Србије тражило у том документу:

1. Да спријечи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
2. Да моментално распусти организацију “Народна одбрана” и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.
5. Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних дјелатности против Аустроугарске на територији Србије.
6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.
7. Да моментално ухапси да одмах ухапси Војислава Танкосића и Милана Цигановића (особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска).
8. Да спријечи “помагање недозвољене трговине оружјем и муницијом преко границе” и да “отпусти и строго казни” оне пограничне органе који су помогли тројици атентатора да пређу границу.
9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
10. Да без одлагања обавијести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.

Британски државни секретар за спољне послове сер Едвард Греј је, читајући ултиматум, рекао аустроугарском амбасадору да је то “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави”.

Од десет захтјева, Србија је прихватила све осим једног, тачке 5. која би значила долазак аустроугарских истражних судија и полицајаца у Србију да воде истрагу на њеној територији, наводи портал Дневно.

Влада краљевине је учинила највеће могуће уступке, али су свеједно у моменту када су саставили одговор знали каква ће реакција Аустроугарске бити. Прича каже да је Никола Пашић, када је кренуо да однесе одговор, у знак жалости, обукао црно одело. Министар просвјете Љуба Јовановић том приликом изјавио је само да “не остаје ништа друго него да се гине”.

Српска депеша послата је 25. јула. Аустроугарски одговор услиједио је 28. јула. У обичном телеграму стигла је вијест да ова царевина Краљевини Србији објављује рат.

Овај сукоб прерастао је у Први свјетски рат, највећи и најкрвавији окршај који је свијет до тада видио. Србију је, осим разарања и хаоса који је донио, рат “коштао” и трећине становништва или око 1.247.000 војника и цивила. Била је то највећа цијена Сарајевског атентата.