Деспот Стефан Лазаревић био је син кнеза Лазара и кнегиње Милице. За њега се каже да представља горостасну фигуру српске историје, па је у народу називан и Високи Стефан.

Са 13 година, започиње своју владавину и на своја плећа узима Србију, која је тада оптерећена материјалним и људским жртвама, у којој влада безвлашће и страх од турске најезде.

Историчар Небојша Дамјановић дотакао се ове историјске фигуре гостујући на Курир телевизији.

– У средњем вијеку, оно што поуздано знамо, нису били само ратни сукоби. Турци су од 11. вијека господари мале Азије. Стефан Лазаревић син косовског мученика Кнеза Лазара је своју сестру одвео у харем, човјеку који је убио његовог оца, односно Бајазиту. То је зато што је политичка потреба у првом плану – рекао је историчар.

– Потом је Стефан Лазаревић наш владар, витез, писац, водио и турске трупе. Па рецимо у чувеној бици код Никопоља он је водио помоћне трупе, која у европској историји има виши ранг него Косовска битка.

Наш владар, деспот, они га виде и као свеца, у тој чувеној бици руши барјак западних хришћана, обара крсташки барјак и доприноси муслиманској побједи.

Он је веома заслужан за успјех Османског царства. На крају у посљедњих бици његовог господара Бајазита, коме је и сестру одвео, код Ангоре односно данашње Анкаре Стефан Лазаревић остаје до краја вјеран.

Многи турски бегови су побјегли на противничку страну, али наш витез је остао до краја вијеран човјеку који му је убио оца, али он је знао да на тај начин штити Србију – рекао је историчар.